Porodična farma „Mačković“ iz Ljutova je među najvećim proizvođačima mleka u Srbiji. Izdašnost u mleku rezultat je i brige farmera koji su im, iako nezadovoljni otkupnom cenom, obezbedili robote da ih muzu, „vodene krevete“ da na njima spavaju i gumenu podlogu za – „pedikir“ papaka. Na farmi krava koja je već 40 godina u vlasništvu porodice Mačković iz Ljutova kod Subotice, godišnje se proizvede oko milion i dve stotine hiljada litara mleka.
Krave ovde muzu roboti, a brigu o tome, preko ekrana monitora, vodi Josipova supruga Tanja, koja je posao u banci rado zamenila – štalom.
„Krave same stoje u redu kada odlaze na mužu. Zahvaljujući robotizaciji, mi ih pratimo na kamerama, na telefonu. Na taj način, u svakom trenutku, imamo uvid za svaku kravu da li je pomužena i koliko daje mleka. Istovremeno, odmah možemo da vidimo da li je neka od njih povređena, bolesna ili postoji neki drugi problem te odmah na to reagujemo“, objašnjava Tanja Mačković, suvlasnica farme.
Da bi davale izdašno i ukusno mleko, na ovoj farmi se staraju da krave budu zadovoljne. Posebno vode računa o onima koje imaju telad, a sve spavaju na –“vodenim krevetima“.
„Jedan vlasnik farme u Mađarskoj postavio je kamere i snimao na kakvoj od mogućih podloga krave vole da spavaju. Najviše njih je odabralo „vodeni krevet“ te je tu podlogu postavio svima na farmi. Tako rade i u Holandiji, pa smo i mi to odabrali za naše krave kao najbolje“, priča Josip Mačković, suvlasnik porodične farme u Ljutovu.
Pored toga što spavaju da „vodenim krevetima“ i što ih muzu roboti, krave na farmi porodice Mačković hodaju samo po podlozi koja im obezbeđuje – „pedikir“ papaka.
„U štali je postavljena gumena podloga po kojoj hodaju. Pored toga što sprečava da se krava oklizne, u sebi sadrži materijal od koga se prave turpijice za nokte. Tako krave, dok po njoj hodaju, imaju „pedikir papaka“, objašnjava Tanja Mačković.
Uprkos tome što je farma porodice Mačković jedan od najvećih proizvođača mleka u Srbiji, a i uspešan izvoznik na tržište Evropske unije i Ruske federacije, veoma su nezadovoljni otkupnom cenom sirovog mleka.
„Kada je u pitanju udeo u ceni mleka primarni proizvođači, prerađivači i trgovci su u neskladu. Smatram da bi i gubitke, kao i dobitke, trebali da delimo na „ravne časti“, a ne da sav teret niske cene padne samo na leđa proizvođača sirovog mleka. Pošto nije tako, to je uzrok krize mlečnog govedarstva u Srbiji“, kaže Josip Mačković.
Uprkos tome što, zbog niske otkupne cene mleka, kako tvrde, što proizvedu više mleka, to naprave i veće gubitke, svi u porodici Mačković obožavaju ovaj posao i ostaju mu verni, u nadi da će biti bolje, a tu posvećenost posebno iskazuju prema svojim kravama kojima je u štali kao u – hotelu.
Preuzmite android aplikaciju.
