Почетна > Свет
Свет

Почињу избори за Европски парламент, на биралишта данас излазе Холанђани

Отварањем биралишта у Холандији данас ће и званично почети избори за Европски парламент, на којима ће током четири дана, до 9. јуна, око 370 милиона грађана из 27 држава чланица ЕУ бирати нових 720 посланика Европског парламента.
Фото: Танјуг/AP Photo/Jean-Francois Badias

Изборна трка изазива велику пажњу јавности, пре свега због тога што се очекује заокрет удесно у новом сазиву ЕП након успона десничарских и крајње десничарских странака последњих година широм Европе.

Мада избори званично трају од 6. до 9. јуна, Естонци су могли већ од понедељка, 3. јуна да искористе своје бирачко право, а гласаће до суботе у 20.00 часова.

Гласање званично почиње данас у Холандији, у 7.30 часова, а наредног дана гласа се у Ирској, Чеси гласају 7. и 8. јуна, грађани Малте, Летоније и Словачке гласаће у суботу, 8. јуна, а у Италији ће биралишта бити отворена 8. и 9. јуна.

У осталим државама чланицама ЕУ избори ће бити одржани у недељу, 9. јуна, укључујући и Белгију, где ће грађани гласати и на парламентарним и на регионалним изборима.

Изборни систем се разликује по државама, па је тако у појединим земљама као што су Белгија, Бугарска, Грчка и Луксембург гласање обавезно, у неким земљама могуће је гласање из иностранства и преко пуномоћника, а у великом броју држава и гласање поштом.

Неке земље имају изборни праг од пет одсто, а неке и мање, а минимална старосна граница за гласање у већини држава је 18 година, док је у Грчкој 17, у Мађарској ожењени или удати могу да гласају независно од својих година, а у Немачкој, Аустрији, Малти и Белгији могу да гласају и они који имају 16 година.

У појединим државама, бирачи могу да гласају само за затворене листе које не дозвољавају промену редоследа кандидата, док у другим могу да бирају појединачне кандидате у преференцијалном систему гласања.

Европски парламент је једина институција ЕУ која се бира непосредно на изборима и мандат посланика траје пет година.

На овогодишњим изборима бира се 720 европосланика, што је за 15 више него на претходним изборима 2019. године.

Број посланика који има свака земља пропорционалан је броју њених становника, па ће тако грађани Немачке бирати највише 96 посланика, Француске 81, а Италије 76, док ће најмање посланика имати Кипар, Луксембург и Малта.

На изборима учествују националне политичке странке, али када се изаберу посланици ЕП, већина се одлучује да постане део транснационалних политичких групација, којих тренутно у ЕП има седам: Европска народна партија (ЕПП), Прогресивни савез социјалиста и демократа (С&Д), Обновимо Европу, Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), Идентитет и демократија (ИД), Зелени-Европски слободарски савез и Европска уједињена левица- Нордијска зелена левица.

Поред њих, постоје посланици и партије који делују самостално, као што је Фидес мађарског премијера Виктора Орбана.

Од почетка године бројне анкете указују да би ИД као политичка групација странака деснице и крајње деснице, којој припадају и Национално окупљање Марин Ле Пен и Лига Матеа Салвинија, као и ЕЦР, у којој су доминантне странке Браћа Италије италијанске премијерке Ђорђе Мелони, пољска Право и правда и шпански Вокс, могле да значајно повећају број посланичких места и „попну“ се са шестог и петог, на четврто и треће место у ЕП.

Иако се очекује да ће традиционално две највеће политичке групације у ЕП десног и левог центра – ЕПП и С&Д освојити највише гласова и остати на првом и другом месту, вероватно ће имати мање посланика у новом сазиву ЕП.

Највеће губитке, према пројекцијама, могле би да претрпе либералне групације Обновимо Европу, која укључује странку Препород француског председника Емануела Макрона, као и Зелени.

Исход ових избора утицаће и на састав наредне Европске комисије, чија је актуелна председница Урсула Фон дер Лајен водећи кандидат за нови мандат на месту председника Комисије.

Уколико ЕПП освоји највише гласова, она би могла да предложи свог кандидата за председника ЕК, којег ЕП бира апсолутном већином након избора, на предлог држава чланица.

Ако кандидат не добије довољно гласова, земље чланице ЕУ морају да предложе другог кандидата.

Zastupnici u Predstavničkom domu Kongresa glasali za uvođenje sankcija Međunarodnom krivičnom sudu

Преузмите андроид апликацију.