Ministri energetike zemalja Evropske unije počeli su danas razgovore o usvajanju novih zakona za borbu protiv klimatskih promena, ali diplomatski izvori kažu da bi ekonomski pritisci mogli da utiču na ublažavanje pojedinih najambicioznijih predloga EU.
Ministri energetike EU će takođe razgovarati o opcijama za kolektivno smanjenje potražnje za prirodnim gasom, a Evropska komisija se priprema da sledećeg meseca predstavi plan koordiniranih koraka za dalje smanjenje isporuka iz Rusije, prenosi Rojters.
„Moramo da predstavimo koordinisan pristup za industriju“, rekla je komesarka EU za energetiku Kadri Simson po dolasku na tematski sastanak u Luksemburg povodom mera za suzbijanje potražnje za gasom, dodajući da će građani biti „zaštićena kategorija potrošača“ od mera ograničenja.
Nakon današnjeg sastanka ministrara energetike, sutra će se okupiti i ministri za životnu sredinu čla nica EU, koji nameravaju da usaglase stavove o predloženim zakonima za postizanje ciljanog smanjenja neto emisija štetnih gasova do 2030. godine za 55 posto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Tom zakonima se predviđa proširenje korišćenja obnovljive energije, obnova tržišta ugljenika u EU i zabrana prodaje novih automobila na fosilna goriva od 2035.
Zvanični Brisel smatra da bi zbog ovogodišnje krize sa snabdevanjem energijom, izazvane ruskim napadom na Ukrajinu, 27 zemalja EU trebalo da ubrza odvikavanje od fosilnih goriva. Međutim, preteći privredni pad usled rasta cena energije učinio je neke zemlje opreznijim u pogledu brzih promena koje bi, kako strahuju, mogle da dovedu do još većih poremećaja.
Očekuje se da će ministri energetike podržati ciljeve koje je Evropska komisija predložila prošle godine da se 40 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora i da se potrošnja energije smanji za 9,0 procenata u odnosu na očekivane nivoe do 2030.
Brisel je prošlog meseca te ciljeve podigao na 45 i na 13 posto respektivno, u želji da se brže okonča oslanjanje zemalja EU na ruska fosilna goriva.
Procenjuje se da će ministri odobriti prvobitne predloge i da će odložiti razmatranje povećanih ciljeva za period kasnije ove godine kada će pregovarati o konačnim zakonima sa parlamentom EU, prema diplomatskim izvorima.
Obnovljivi izvori energije su u ukupnoj prouzvodnji energije činili oko 22 posto u EU 2020. godine.
Zemlje EU razmatraju i ublažavanje nekih drugih delova zakona, prema nacrtu sporazuma sačinjenim uoči sastanka ministara u koji je uvid imao Rojters, pri čemu bi pojedini ciljeve bili na dobrovoljnoj bazi, a ne pravno obavezujući, među kojima je cilj o smanjenju potrošnje primarne energije u ovoj deceniji.
Deo diplomata izražava zabrinutost da bi promene, ako budu odobrene, mogle da rezultiraju da EU ne ostvari svoje klimatske ciljeve. Drugi, pak, kažu da očekuju da će zemlje zadržati ključne elemente potrebne za ispunjavanje ciljeva vezanih za emisije gasova, ali da će, bez nekih ustupaka, teško biti postignut dogovor za većinsku podršku zakonima među članicama bloka.
Oksfam: Porez na kovid ekstra profite ublažio bi krizu hrane
Preuzmite android aplikaciju.
