Vaše ruke i glas više neće drhtati.
Zbog jake treme ili manjka samopouzdanja u nastupu pred drugim ljudima često ne pokažemo sve što možemo.
Kako je u vremenu u kome živimo izražena potreba za komunikacionim veštinama, dobra vest je da na tome može i treba da se radi.
Sve počinje od ranog detinjstva kada se od nas očekuje da prikazujemo svoje veštine i znanja. Od recitovanja pred gostima, preko priredbe u vrtiću, odgovaranja u školi i polaganja ispita, do razgovora za posao. Slede poslovni sastanci i prezentacije.
„Sve su to različiti javni nastupi koji imaju tremu kao zajedničku crtu.“
„Da li će drugi biti zadovoljni? Da li ćemo uspeti ili se obrukati? Kakav ćemo utisak ostaviti? Da li će se videti naše slabosti? Da li će nam se podsmevati ili nas pohvaliti…, sve te strepnje čine da prikazivanje spostvenih veština pred bilo kojom publikom bude vrlo intenzivna stresna situacija“ – kaže psiholog Bojana Ranković.
Naravno, lakše je ako znamo da takav strah nemamo samo mi iako nam izgleda da je nekima sve jednostavno i lako.
„Strah od izlaganja sebe pred drugima spada u vrlo jake prirodne strahove, pa su i naše reakcije prirodne, organizam sprema odgovor na „napad“, podiže kapacitete za odbranu i razvija različite telesne simptome poput crvenila lica, lupanje srca, znojenje dlanova, podrhtavanje ruku ili klecanje nogu.“
„Dakle strah je prirodan i sličan za svakog od nas, ali ono što nas razlikuje su individualni mehanizmi upravljanja stresom. Da li se povlačimo ili borimo? Možemo da izaberemo izbegavanje neprijatne situacije, čime izbegavamo i neprijatna osećanja, ali se takođe lišavamo mogućnosti da pokažemo ko smo zaista, šta sve znamo i umemo“ – objašnjava psiholog.
Izbegavanjem takvih situacija lišavamo sebe aktivnog učešća u sopstvenom životu i pretvaramo se u pasivnog posmatrača.
„Gledamo kako drugi napreduju, znamo da vredimo više, možemo bolje, ali nas strah od kritičke procene onemogućava da to i pokažemo. Tako se naše samopuzdanje dodatno kruni i eto nas u začaranom krugu.“
Prema rečima sagovornice, iz tog kruga se izlazi uz pomoć promena i to na više nivoa.
„Ne treba se obeshrabriti ako snažnije osećamo tremu i posle više javnih nastupa, ali je važno da znamo da što više sebe izlažemo ovim situacijama, to će naše reakcije biti sve manje intenzivne.“
„I teško da će se ikada desiti da uopšte nemamo tremu ili ne osećamo baš nikakvu neprijatnost, ali važna je svest da prihvatljiva doza treme i stresa „radi za nas“, podstiče nas da damo sve od sebe i postignemo najbolje što možemo. Morate verovati u sebe da bi drugi verovali u vas.“
Praksa čini majstora
Nije lako u praksi uraditi ono što psiholog savetuje, ali, prema rečima Nataše Ristić, specijaliste u oblasti teorije informacija i komunikacija, za početak, bilo bi najbolje zaboraviti, čak zabraniti sebi izjave „nisam ja za to“ i „e, sad je kasno“.
„To je svesno odbacivanje mogućnosti, a sebi ipak, dugujete više. Predispozicije, naravno, postoje, ali pre svega reč je o veštini, dakle o nečemu što se može usavršavati. Kada pogledate tremi u oči, vreme je da se „naoružate“ i krenete da je od protivnika pretvarate u saveznika“ – kaže Ristić.
Nažalost, nema čarobne pilule, ništa se ne dešava u trenutku, pa je priprema magično sredstvo, ali ne ona brza i letimična pred sam nastup.
„To može da bude kontraproduktivno, dok prihvatanje izazova, uvežbavanje, upoznavanje sa tehnikama, sticanje samopouzdanja donose napredak. Za početak, zaboravite na tvrdnje da je svaki javni nastup nesavladiv stres, da će publika biti kritički nastrojena i da će svi će ideti da imate tremu.“
„Naime, lupanje srca čujete samo vi, ako sebe ubedite da nećete biti na visini zadatka i nećete, a ako vas brine publika, ona je mahom nezainteresovana, što treba da vam bude izazov. Postavite cilj da budete najbolji što se može biti i setite se da je neko imao dovoljno poverenja u vas i poverio vam neki zadatak.“
„Imajte na umu da, koliko god da ste simpatični, niko ne bi rizikovao uspeh projekta ili organizacije odredivši vas za nešto u čemu baš niste dobri. Pre će biti da ste tu zato što o toj temi znate više od drugih, zato što ste odgovorni i stručni, a to je već prednost.“
Promene koje vode napred
Na strah od javnog nastupa gledajte kao na prirodnu reakciju svojstvenu svima.
Promenite iracionalno mišljenje da su posledice jedne greške užasne ili katastrofalne.
Dobro je poraditi i na promeni zahteva prema sebi, drugima ili situaciji. Ne morate da budete savršeni i ne moraju svi da budu oduševljeni vama.
Učite po modelu. Pronađite uzor i slobodno kopirajte veštine za koje smatrate da vam mogu pomoći.
Znanja i veštine
Prema rečima Nataše Ristić, kada su veštine javnog nastupa u pitanju, rad na sebi podrazumeva sticanje nekih znanja koja će vam pomoći da prevaziđete tremu i nesigurnost i omogućiti vam da na najbolji način izađete u prvi red i iskažete se.
Tehnika glasa, disanje, izgovor, dikcija
Malo brige o scenskim kretnjama, govoru tela i, bez preterivanja, vežbanje, vežbanje i vežbanje. Ako postoji mogućnost, dobro je proći neku kvalifikovanu obuku, da vam neko pokaže kako se radi i vežba.
Javni nastup se ne može vežbati „u sebi“! Danas i telefon ima kameru, pa snimajte svoje vežbe i gledajte ih.
Neće vam se dopasti sopstveni glas, ali to je samo privid. Vaš glas je baš kako treba.
Možda ćete imati zamerke na izgled. Igrajte se, probajte, menjajte položaje, kretnje, odevne kombinacije.
Ako imate mogućnosti, uključite i „prijateljsku publiku“. Proverite kakav utisak ostavljate i na čemu se još može poraditi.
Za upečatljiv prvi utisak vežbajte kako ćete ući, a prava leđa su najbolji oslonac.
Ukoliko želite da se publika fokusira na sadržaj, obucite se tako da detalji ne odvlače pažnju.
Za kraj, ne zaboravite da pažnja publike nije beskonačna. Uvek planirajte kraće vreme. Ne učite ništa napamet, mozak će vas vraćati na naučene formulacije.
Koristite teze i pri vežbanju, nemojte se stideti koncepta i – uživajte!
Psiholog objašnjava kako da prestanete brinuti da li ste ugasili šporet
Preuzmite android aplikaciju.
