Доброг мајстора јако је тешко наћи у многим индустријама, а само за сервисирање возила нам фали од 5.000 до 10.000 радника. Струка се слаже да овакво стање подиже цену услуга али и мајсторску плату, која се креће од 1.200 евра и може да иде много више.
Александра Ђуришић, менаџерка Удружења Ауто-сервиси Србије (УАСС) за „Блиц Бизнис“ објашњава да је више фактора утицало на то да данас имамо дефицит кадрова у овој индустрији. Занимања аутомеханичара, аутоелектричара и лимара су каже по неписаном правилу годинама у назад била резервисана за ђаке са слабијим успехом, и малом зарадом, што је довело до незаинтересованости ученика да их уписују.
„Нека груба процена каже да у Србији фали од 5.000 до 10.000 Аутомеханичара. Проблем је што није само један фактор довео до овог проблема. Дуго су родитељи плашили децу занатима, и да ако не буду учили завршиће у Техничкој школи и у неком каналу. Тако да су они превенствено утицали да се створе предрасуде у вези ових занимања, па су ове школе уписивала деца која нису могли да упишу оно што им је првенствено био избор“, каже саговорница.
Она објашњава да се данас у складу са развојем технологије, ствари и у овој индустрији брзо мењају, модернизују, па је самим тим и потреба за кадровима другачија.
„Често се дешава да се људи који се традиционално баве овим послом, и који су у сервис пуно уложили, затварају сервис и одустају од овог посла управо због недостатка радне снаге. Ми радимо сада све што је у нашој моћи да се ово промени, али чак и да урадимо добре ствари данас, прве резултате ћемо моћи да видимо тек за четири године, те прве ђаке који то воле и нове мајсторе које то занима“, каже Александра Ђуришић.
Из УАСС објашњавају да због постојања великог броја нелегалних сервиса у мањим местима мајстори принуђени да спуштају цене својих услуга како би били конкурентни.
„У мањим градовима има на десетине сервиса који функционишу у гаражама, а само два или три која су легална и то је многе мајсторе отерало из земље. Проблем са занатлијама није само у Србији, али да се они на Западу много више цени и ова занимања су много више плаћена, што је један од разлога због чега су људи напуштали мање средине и одлазили у иностранство да се бавим овим послом“, каже Александра Ђуришић.
Она каже да је у великим срединама попут Београда и Новог Сада ситуација другачија, ту се добро наплаћује рад и знање, али и даље фали велики број занатлија. И то не само у Ауто индустрији, већ и у другим сферама.
„Плате доброг мајстора се крећу око 1.200 – 1.400 а иду и више. Сваки од њих, који је сигуран у свој рад, брз, вешт, може да заради и више од власника сервиса. Деца на пракси такође могу добро да зараде. Ако покажу интересовање, поред фиксног дела, могу да зараде и додатно према свом учинку. Што је добра мотивација за њих да наставе да се баве тим послом када већ воле и да виде да од тога може лепо да се живи“, каже саговорница за Блиц.
Она истиче да у великим градовима мајстори имају ту привилегију да одбијају да поправљају старе аутомобиле, којих нан нашем тржишту на жалост има јако много, и који се на Западу сматрају отпадом, док сервиси у мањим срединама, ипак ретко могу себи да допусте да одбијају посао због већ ниских цена услуга.
„Када погледамо цене услуга оне доста варирају у зависности од места, па некада јефтиније испадне да се оде из Београда у неко околно место на сервис него да се та поправка уради у граду. У мањим срединама су доста ниже цене али и платежна моћ и цене живота. У већим градовим је све доста скупље“, закључује она.
Преузмите андроид апликацију.
