Између хорор филмова и прича о духовима, тама је често повезана са страшним стварима. А за многе људе, та веза може довести до стварног страха од мрака – посебно код деце.
Постоји прави разлог иза овог веома уобичајеног страха, и он превазилази приче о духовима и страшне филмове које сте гледали или за које сте чули.
Припремљен страх „Страх од мрака бих назвао припремљеним страхом. То значи да смо спремни или предиспонирани да развијемо страх од неких ствари више од других.
Ови припремљени страхови потичу од онога што је било опасно за наше праисторијске претке – ствари попут висине, паука, змија и мрака.
Вероватно смо током еволуције, кроз природну селекцију, били изграђени да развијемо овај страх, а мрак би био једна од оних ситуација којих бисмо се више плашили.
То је врло чест страх
Страх од мрака је веома чест, посебно код деце. Тврди да се велики број деце плаши мрака, што је развојно примерено, али већина њих тај страх временом прерасте.
Страх од непознатог
Већина ствари због којих се осећамо непријатно су ствари које видимо као непредвидиве и ван наше контроле. Када је у питању мрак, постоји неизвесност „не знамо шта је тамо“. Кад год се суочимо са мрачном собом или тамним ноћним небом, слике из страшних филмова могу нам пасти на памет, а деца могу помислити на чудовишта. Неко ко се плаши мрака „не воли врсту неизвесности коју тама носи са собом“.
Последица одређених животних догађаја
Страх од мрака и даље постоји код многих људи у одраслом добу – отприлике 11% америчке популације се плаши мрака. Неки одрасли се могу плашити мрака као резултат негативног искуства ноћу. Било да се ради о пљачки, нападу или нечему другом, они би то искуство могли да повежу са ноћи и мраком. Такве ствари могу изазвати развој страха. Страх од мрака би чак могао да буде део посттрауматског стресног поремећаја у вези са негативним инцидентом, а ако је то случај, добра је идеја потражити стручну помоћ.
Страх се може претворити у нешто више
Кључно је пратити овај страх и приметити да ли омета ваше нормалне активности. Када страх омета свакодневни живот или утиче на односе, важно је утврдити да ли вам је потребна стручна помоћ. Ово може укључивати терапију изложености, која полако излаже људе њиховом страху како би им помогла да се навикну на њега, или когнитивну бихејвиоралну терапију, која је „врста интервенције која помаже људима да се изборе са бескорисним спознајама, понашањем избегавања и пратећим физиолошким стресом.
Преузмите андроид апликацију.
