Više od 30 državljana Srbije do sada je osuđeno zbog ratovanja u drugim državama. Najviše ih je, do sada, učestvovalo u sukobima na istoku Ukrajine.
U većini slučajeva krivicu za, prema našim zakonima, teško krivično delo, prihvatali su i sa tužilaštvom i sudom sklapali sporazum o priznanju krivice. Dobijali su uslovne kazne zatvora od jedne do tri godine.
Status na Fejsbuku u proleće 2015. Nikolu Jovića poveo je u rat. Video je objavu svog prijatelja i krenuo put Donjecka. Kada se vratio, odgovarao je za krivično delo.
„Nije nikakva tajna, tada je već uveliko bio potpisan sporazum ‘Minks 2’ i hvala Bogu većina ratnih dejstava je bila na veoma niskom nivou sve do 24. februara“, kaže Jović.
Dodaje da su prvo bili smešteni u Snežnou, manjem mestu blizu Donjecka, posle su se prebacili u blizinu tada oslobođenog Debaljceva.
„Tu smo bili neko vreme, gde je naša grupa bila stacionirana. Bilo je 20-tak Srba“, objašnjava Jović.
Prema Krivičnom zakoniku za učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi slede višegodišnje kazne. Od 2014. godine donete su 32 presude.
„Bez obzira da li je vojna ili paravojna formacija zaprećena kazna zatvora je od šest meseci do pet godina, a od jedne do osam godina ukoliko je delo izvršeno u grupi. Sa druge strane paralelno sa tim postoji i krivično delo organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu koje je predviđeno za ona lica koja na teritoriji Republike Srbije vrbuju druga lica ili organizuju grupu“, ističe zamenik javnog tužioca iz Višeg javnog tužilaštva Lazar Lazović.
Nakon što se grupa u kojoj je bio raspala, Nikola Jović se u Srbiju vratio u maju 2015. godine.
Prema njegovim rečima, pri samom povratku nije bilo ničega drastičnog, hapšenja na granici i bilo čega sličnoga.
„Posle nekoliko meseci mi je stigao poziv na saslušanje i onda je krenuo onaj sudski proces kroz koji smo svi mi tzv. povratnici prošli“, dodaje Jović.
Lazović objašnjava da prevashodno postoji saradnja sa MUP-om i njihovim jedinicama, čak i sa resorom državne bezbednosti, odnosno u tom smislu se dobijaju informacije na osnovu koji više javno tužilaštvo, kako u Beogradu tako i u drugim gradovima da postupa u skladu sa svojom nadležnošću.
U poslednjih osam godina državljani Srbije najčešće su ratovali u Ukrajini i Siriji. Motivi su im različiti, ali i strane na kojima su ratovali.
Petar Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglašava da se u javnosti često može čuti da oni koji odlaze, koji su išli u Siriju teroristi, dok oni koji su se borili na proruskoj strani su dobrovoljci.
„Zapravo osnovna odrednica nekoga da li je plaćenik je ta da on zapravo ide na strano ratište, bori se za interese strane države isključivo zbog novca, zbog materijalne dobiti, dok oni koji se bore za interese strane dražve, nisu ni državljani ni stanovnici teritorije na kojoj se izvode borbene operacije i bore se tamo iz ideala, za njih se smatra da su dobrovoljci“, objašnjava Petrović.
Bilo da su dobrovoljci ili plaćenici, kažu poznavaoci, ne mogu svi naši državljani, koji ratuju u inostranstvu da se smatraju bezbednosnom pretnjom. Razlikuju se, vođeni ideologijom, od tzv. vukova spavača – mogućih terorista.
Preuzmite android aplikaciju.
