„Šta mai? „Eo, kući sam tebra….dođi da pikamo PES“. „Tu sam za 15 min“.
Zar ste mislili da je ovo nerealna internet prepiska? Apsolutno istinita i nažalost veoma česta među mnogim korisnicima mobilnih telefona odnosno aplikacija za prepisku.
Sve je očiglednije da se danas pravopis zaboravi prvom prilikom kada se napusti, zatvori sveska i olovka, i preseli u mobilni telefon jednog novosadskog tinejdžera.
Tada se kod kuće virtuelno ćaska sa ostalim prijateljima, pa se u tom trenutku o pravopisu vrlo malo razmišlja, gotovo nikako.
Takvo dopisivanje je zasnovano na skraćenicama i žargonskim izrazima, iskrivljenim konstrukcijama rečenica punih grešaka, gramatičkih i pravopisnih i bez konteksta, pa vi sad protumačite.
Kao što se zahvaljujući sve dužem dopisivanju smanjuje verbalna komunikacija među ljudima, tako i ta dopisivanja deluju prilično oskudno sa smanjenim vokabularom i naravno što brža, bez preteranog „smaranja“ onog sa druge strane „displeja“.
Piše se automatski, bez velikih slova, tačke, zareza sa pogrešno sastavljenim i rastavljenim rečima, dovoljno je samo da posetite neke novosadske Fejsbuk grupe.
Svi mi koji smo u službi pisanja i pismenog izražavanja, dužni smo da konstantno opominjemo sve o značaju izražavanja kako u govoru tako i putem pisanja.
Iako ljudi koji se bave opismenjavanjem deluju kao „smarači“ koji jedva čekaju da ostale ljude ulove u grešci, tu neslavnu funkciju baš i nerado koriste, već se trude da jednostavne stvari na jednostavan način predstave ljudima.
Uostalom pitajte „adminku“ Instagram stranice „Dnevna doza pravopisa“.
Prema rečima stručnjaka iz ove oblasti, koren problema je u trošenju vremena na sve druge stvari, osim na čitanje knjiga i lektira.
Poražavajuća činjenica je, da su upravo roditelji ti koji stvaraju deci te ružne navike, te dopuštaju da se izvuku, tako što im oni čitaju ili ih puste da ne urade svoju školsku obavezu, ne znajući kakvu medveđu uslugu im čine, naravno, jer ni oni sami nisu svesni toga.
Bilo bi lepo kad bi se ljudi osvestili i shvatili da njihova kratkovidost može da ih košta mnogo lepih stvari u životu, da izbegavanjem knjiga i lektira mogu da ispadnu, blago rečeno, ograničeni.
E sad, kakve to ima veze sa pisanjem SMS poruka? I te kako ima.
Čitanje i pisanje je usko povezano, pa tako ukoliko ne čitamo ne možemo da razvijamo svoj kapacitet za izražavanje, što vokalni, što pravopisni, uostalom pročitajte naš članak o tome koje su sve prednosti čitanja.
Čini se kao da mnogi više čitaju naslove nekih novina nego što uzmu knjigu u ruke.
Nećemo o onima čiji je čitalački vrhunac meni iz nekog skupog restorana.
Samim tim nam je jasno zašto se u SMS porukama izražavamo, sa tako oskudnim rečnikom, punim skraćenica i progutanih reči.
Oni koji se tako izražavaju, pravdaju se kako to nije zvanična komunikacija već privatna i kako je tu potrebna brzina dopisivanja radi što bržeg prenosa informacija.
To je maksimalno poražavajuće, jer pravopis nema uslove, on je ili tačan i ispravan ili nikako drugačiji, on ne razlikuje privatno od zvaničnog, niti meri sekunde protoka informacija, zato je neophodno pisati ga konstantno pod svim pravilima.
Nije to tako teško kao što mnogi misle, samo je potreban mali podsetnik.
U svakom slučaju uvek možete da pretražite nedoumicu na internetu, ali sigurno da se sećate bar osnovnih stvari iz osnovne škole.
Nemojte pisati te internet skraćenice iz engleskog jezika poput: “omg”, “lol”, “btw”, “OK” „rofl“...
Među stranim skraćenicama koje se koriste postoje i domaće kao što su: „vrvtn“, „dns“, „nznm“ i još mnogo toga.
Zaista ne znam gde se toliko žuri da se ne napiše bar cela reč, kompletna rečenica sa tačkom, da se razdvoji ne od glagola osim u slučaju neću, nemoj, nisam i nemam, a posebno ono najjači, sa mnom ili sumnjam.
Složićete se da je ovo na nivou drugog razreda kod učiteljice.
Kad se tako piše onda mogu da zamislim koliko je mučan razgovor lice u lice sa takvim ljudima, pun pauza, zastajkivanja i nerazgovetno izgovorenih reči, ali kad razmislim verovatno da i ne razgovaraju već samo gledaju u telefone.
Ono na čega treba obratiti pažnju jeste naše pismo, jedinstvena ćirilica za koju je, da vas podsetimo nemački oftalmolog doktor Verner Veber još 1937. godine nazvao „prvom azbukom sveta“.
Braneći svoju doktorsku disertaciju, ustanovio je da je srpska ćirilica „odmor za oči“.
Kažu da je jezik živa kategorija i da se on s vremena na vreme menja, ali ono što je bitno jeste da se pravopis mora znati.
Na kraju krajeva, čuvajući svoj jezik, čuvamo istoriju, tradiciju, kulturno nasleđe i identitet svog naroda.
Maša Madžgalj
Jedinstvena dečija imena u Novom Sadu – pomodarstvo ili narcizam?
Preuzmite android aplikaciju.
