„Шта маи? „Ео, кући сам тебра….дођи да пикамо ПЕС“. „Ту сам за 15 мин“.
Зар сте мислили да је ово нереална интернет преписка? Апсолутно истинита и нажалост веома честа међу многим корисницима мобилних телефона односно апликација за преписку.
Све је очигледније да се данас правопис заборави првом приликом када се напусти, затвори свеска и оловка, и пресели у мобилни телефон једног новосадског тинејџера.
Тада се код куће виртуелно ћаска са осталим пријатељима, па се у том тренутку о правопису врло мало размишља, готово никако.
Такво дописивање је засновано на скраћеницама и жаргонским изразима, искривљеним конструкцијама реченица пуних грешака, граматичких и правописних и без контекста, па ви сад протумачите.
Као што се захваљујући све дужем дописивању смањује вербална комуникација међу људима, тако и та дописивања делују прилично оскудно са смањеним вокабуларом и наравно што бржа, без претераног „смарања“ оног са друге стране „дисплеја“.
Пише се аутоматски, без великих слова, тачке, зареза са погрешно састављеним и растављеним речима, довољно је само да посетите неке новосадске Фејсбук групе.
Сви ми који смо у служби писања и писменог изражавања, дужни смо да константно опомињемо све о значају изражавања како у говору тако и путем писања.
Иако људи који се баве описмењавањем делују као „смарачи“ који једва чекају да остале људе улове у грешци, ту неславну функцију баш и нерадо користе, већ се труде да једноставне ствари на једноставан начин представе људима.
Уосталом питајте „админку“ Инстаграм странице „Дневна доза правописа“.
Према речима стручњака из ове области, корен проблема је у трошењу времена на све друге ствари, осим на читање књига и лектира.
Поражавајућа чињеница је, да су управо родитељи ти који стварају деци те ружне навике, те допуштају да се извуку, тако што им они читају или их пусте да не ураде своју школску обавезу, не знајући какву медвеђу услугу им чине, наравно, јер ни они сами нису свесни тога.
Било би лепо кад би се људи освестили и схватили да њихова кратковидост може да их кошта много лепих ствари у животу, да избегавањем књига и лектира могу да испадну, благо речено, ограничени.
Е сад, какве то има везе са писањем СМС порука? И те како има.
Читање и писање је уско повезано, па тако уколико не читамо не можемо да развијамо свој капацитет за изражавање, што вокални, што правописни, уосталом прочитајте наш чланак о томе које су све предности читања.
Чини се као да многи више читају наслове неких новина него што узму књигу у руке.
Нећемо о онима чији је читалачки врхунац мени из неког скупог ресторана.
Самим тим нам је јасно зашто се у СМС порукама изражавамо, са тако оскудним речником, пуним скраћеница и прогутаних речи.
Они који се тако изражавају, правдају се како то није званична комуникација већ приватна и како је ту потребна брзина дописивања ради што бржег преноса информација.
То је максимално поражавајуће, јер правопис нема услове, он је или тачан и исправан или никако другачији, он не разликује приватно од званичног, нити мери секунде протока информација, зато је неопходно писати га константно под свим правилима.
Није то тако тешко као што многи мисле, само је потребан мали подсетник.
У сваком случају увек можете да претражите недоумицу на интернету, али сигурно да се сећате бар основних ствари из основне школе.
Немојте писати те интернет скраћенице из енглеског језика попут: “omg”, “lol”, “btw”, “OK” „rofl“...
Међу страним скраћеницама које се користе постоје и домаће као што су: „врвтн“, „днс“, „нзнм“ и још много тога.
Заиста не знам где се толико жури да се не напише бар цела реч, комплетна реченица са тачком, да се раздвоји не од глагола осим у случају нећу, немој, нисам и немам, а посебно оно најјачи, са мном или сумњам.
Сложићете се да је ово на нивоу другог разреда код учитељице.
Кад се тако пише онда могу да замислим колико је мучан разговор лице у лице са таквим људима, пун пауза, застајкивања и неразговетно изговорених речи, али кад размислим вероватно да и не разговарају већ само гледају у телефоне.
Оно на чега треба обратити пажњу јесте наше писмо, јединствена ћирилица за коју је, да вас подсетимо немачки офталмолог доктор Вернер Вебер још 1937. године назвао „првом азбуком света“.
Бранећи своју докторску дисертацију, установио је да је српска ћирилица „одмор за очи“.
Кажу да је језик жива категорија и да се он с времена на време мења, али оно што је битно јесте да се правопис мора знати.
На крају крајева, чувајући свој језик, чувамо историју, традицију, културно наслеђе и идентитет свог народа.
Маша Маџгаљ
Jedinstvena dečija imena u Novom Sadu – pomodarstvo ili narcizam?
Преузмите андроид апликацију.