Не знамо колико су истините информације, али на интернету се често може прочитати да се порекло пице везује за много раније периоде од оних које смо до скоро сматрали кључним за њен настанак.
Одређени истраживачи тврде да се ова храна везује још за неолитско доба, али колико нам смешно изгледа и покушати да у исту реченицу сместимо реч пица и реч неолит?
Према њиховим тврдњама уситњене житарице помешане са водом у “тесто“, које су се пекле на загрејаном камењу нису представљале ништа друго до прве хрскаве коре за пицу.
Други историчари говоре да су први рецепти, који су неодољиво подсећали на ово јело, настали код старих Грка. Наводи се да су они први, преко теста које бисмо данас сматрали кором за пицу, посипали разне биљке и зачине.
Међутим, први најверодостојнији предак пице направљен је у 16. веку када је парадајз стигао из Перуа у Европу.
Данас нам је смешно и да замислимо, али Европљани су на ово поврће, у то време, гледали врло неповрељиво. Једноставно било им је до тада непознато и сматрали су га потенционално опасним и отровним.
Међутим, сиротиња у већини случајева нема избора, па је тако у тим моментима између потенцијалног тровања и сигурне глади ипак изабрала конзумацију ове сумњиве намирнице.
Са овим великим ризиком први су почели становници Напуља у Италији. Они су на танки хлеб, или како га данас зовемо, кору за пицу, додавали парадајз, те се ово место сматра колевком тог јела.
Данашња верзија пице направљена је 1889. године у част краљице Маргарите од Савоја по којој је и добила име. Њу је у бојама италијанске заставе (зелени босиљак, бели моцарела сир и црвени парадајз) направио пекар Рафаел Еспозито.
Италијани и данас сматрају да је једина права пица управо Маргарита и да је додавање свих осталих састојака само непотребно упропаштавање њеног специфичног укуса.
Након благослова краљице Маргарите, следећа пресудна фаза у историји пице била је када се овај рецепт преселио у Америку.
Прва сертификована пицерија у Сједињеним Америчким Државама била је пицерија Ломбарди. Она је 1905. године прва добила дозволу за продају пице.
Од тог датума се слободно може рећи да је овај италијански специјалитет, заправо, постао глобални специјалитет.
Почевши са Њујорком, сви амерички градови су се заљубили у ово јело, те су рецепте оплемењивали и прилагођавали својим потребама, што јој поред глобалне даје и локалну конотацију.
Како то обично бива са свим трендовима, након што је заживела у Америци, освојила је цео свет.
Многи Италијани би се вероватно згрозили када би видели шта се све данас назива пицом. Неки од њих је, чак, посматрају као културно наслеђе свог народа и категорички одбијају да признају да постоји нешто као слатка пица, или да се пица прави са јефтиним паризером као што неки ресторани практикују.
Неке од најзаступљенијих врста код нас су Маргарита, Наполитана, Каприћоза, Фунги, Вегетаријана итд…
Иако не могу да се пореде са изворним рецептом праве италијанске пице, веома су укусне и могу се наћи по веома приступачним ценама, међутим, шта мислите колико је коштала најскупље плаћена пица на свету?
Најскупља пица на свету
Када се криптовалута биткоин тек појавила као валидно средство плаћања преко интернета, програмер Ласло Хањез је одлучио да своју вечеру плати управо на овај начин. Он је за две пице том приликом издвојио 10.000 биткоин новчића који су тада имали вредност 41 долар.
Џереми Стардивант, деветнаестогодишњи студент из Калифорније му је доставио пице и том приликом зарадио 10.000 биткоина који данас вреде преко 400 милиона долара.
Хањез је у току наредних година на наручивање пице потрошио око 100.000 биткоин новчића, тачније, преко четири милијарде долара.
Сваки Италијан ће вам са поносом потврдити да ово нису узалудно потрошене паре, поготово уколико је цех направљен у неком од ресторана са оригиналним италијанским пица рецептом. Шта ви мислите?
Преузмите андроид апликацију.
