Petrovaradin se nalazi na desnoj obali Dunava, a naziv je dobio po istoimenoj Tvrđavi.
Ogranak fruškogorske planine se završava sa petrovaradinskom stenom na kojoj se nalazi Tvrđava.
U Petrovaradinu su komšijski odnosi prilično prisni, a njegovi meštani kažu da se u njihovom kraju nalazi sve što im je potrebno za život, te postoji legenda da među njima ima ljudi koji most nisu prešli godinama.
Iako je većini asocijacija za Petrovaradin upravo Tvrđava, oni stari lokalci ipak izdvajaju neka druga mesta kao ključna u ličnoj karti ovog kvarta.
Đava gril je mesto u Preradovićevoj koje je prećutno izabrano za najbolje mesto za klopu u ovom kraju. Ono što ovo mesto izdvaja od drugih, pored ukusne pljeske, jeste i ekipa zaposlenih koja nikada ne štedi na prilozima.
Ko god je od Novosađana slušao radio, čuo je reklamu i vrlo dobro zna za restoran lociran u gradiću, u mirnom delu Petrovaradina. Picerija restoran Mačak poznata je po toploj atmosferi i neobičnim, rustičnim, ambijentom.
Pivo se, naravno, pije u bifeu Rimini. Tu možemo pronaći sve generacije stanovnika ovog kraja, od onih koji se tek prvi put spremaju da probaju ukus zidarca, do onih starijih, već ozbiljnih pivopija.
Pored velelepne Tvrđave, Petrovaradin je obogaćen još jednim istorijskim zdanjem a to je Molinarijev park. Ovaj park sagrađen je davne 1874. godine za potrebe i razonodu oficira van zidina Tvrđave. Oni su, još onomad, udarili jake temlje za njegovu namenu – izlete sa lepšim polovinama i odmaranje u hladovini.
U podnožju gradića, kada prođete Beogradsku kapiju, putem kojim se uputite kada naumite da se penjete na beskrajne stepenice koje vode ka vrhu Tvrđave, nalazi se i mali kafić Dablin za koji važi da okuplja sve važne alternativce Novog Sada.
Dok se penjete na Tvrđavu i polako prolazite razne tunele i kapije, ispod vas se nalaze razni skriveni tuneli i podzemne galerije kojima je moguće pristupiti samo uz društvo vodiča koji će vam uz obilazak pokloniti i kratak sažetak jednog veka.
Da je prepuna kulturnog blaga pokazuje i Muzej grada Novog Sada smešten na samom vrhu Petrovaradinske tvrđave, tik do hotela Leopold.
Pogledajte šta Sahat kulu čini posebnom.
Lokalcima, ipak, tvrđava nije interesantna koliko Novosađanima koji dolaze iz drugih delova grada, ali jedno ne mogu da ospore: “Najbolja krempita u gradu se jede u bašti restorana Terasa sa pogledom na Sahat kulu.“
Preuzmite androidaplikaciju.
