Veliki srpski pisac, pesnik i narodni tribun Petar Kočić (1877-1916) rođen je 29.07.1877. godine. Kočić je rođen u selu Stričići kod Banjaluke, a osnovnu školu pohađao je u manastiru Gomionica, u kome se njegov otac zakaluđerio i živeo kao iguman.
Gimnaziju je upisao u Sarajevu, ali su ga vlasti isterale zbog „srbovanja“, pa je prešao u Beograd.
Filozofiju je studirao u Beču, u Sarajevu je radio kao činovnik, ali su ga opet proterali, jer je učestvovao u radničkom štrajku.
Bio je jedan od najistaknutijih pisaca u srpskom realizmu, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije BiH.
Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao u Banjaluci i Tuzli.
Nije podnosio okupaciju i socijalnu nepravdu i otvoreno se zalagao za srpske nacionalne interese.
Austrougarska vlast je u Kočiću videla veliku opasnost te je radila na suzbijanju njegove političke delatnosti. Tri puta je bio hapšen i zatvaran zbog novinskih članaka i kritike vlasti. Ukupno je proveo dve godine u zatvoru i to većinom u samici, što je negativno uticalo na njegovo duševno zdravlje.
U Banjaluci je pokrenuo list „Otadžbina“, koji je često zabranjivan. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom.
Poetiku Kočićevog stvaralaštva odlikuju: izraziti likovi Krajišnika, gorštački ponos i prkos, narodni moral, tradicionalno rodoljublje, pobuna protiv okupatora, satira i humor, živopisni pejzaž, živ i tečan dijalog, sveža, puna i bogata narodna reč i jedar, živopisan nesporedan stil.
Osim „Jazavca pred sudom“, značajnija Kočićeva dela su „Pjesme“, zbirke pripovedaka „Sa planine i ispod planine“, te „Jauci sa Zmijanja“.
Značajna je još jedna njegova satira – „Sudanija“.
Petar Kočić je, sem pisanja, zauvek ostao povezan sa srpskim krajiškim kmetom, prema kome je iskazivao i ljubav i razumevanje.
Bio je borac ne samo protiv okupatora, već i protiv ekonomskog ropstva.
Kao znak sećanja na velikana srpske književnosti, u Republici Srpskoj dodeljuje se godišnja nagrada „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“, a svakog avgusta održava se kulturna manifestacija „Kočićev zbor“.
Ko je bio ratni slikar koji je imao atelje u Zmaj Jovinoj ulici?
Preuzmite android aplikaciju.
