Већина очева је, руку на срце, прави „мајстор за животне лекције”. Знате онај тон: „Хајде, дођите овамо да вам кажем како ствари стоје.” „Кад сам ја био млад…” „Слушај оца.”
И нема ништа лоше у томе, деци су потребне границе, смернице и искуство. Али постоји и она друга истина коју често заборавимо: понекад, и то чешће него што бисмо признали, ми можемо да научимо много више од своје деце него што они науче од нас. Посебно од ћерки, јер оне татама отварају врата у један свет који мушкарци без њих готово никада не би упознали: свет емоција, нежности, односа, интуиције, ситница које живот чине смисленим.
Ако смо довољно мудри да застанемо и обратимо пажњу, добићемо лекције које се не уче из књига.
1. Победити није једино што је важно
Мушкарци се често заглаве у потреби да победе, да буду најбољи, да се докажу и да на крају постоји јасан резултат. Ћерке, нарочито док су мале, имају тај здрави инстинкт да уживају у процесу, у игри и у односу, много више него у самом исходу.
Њима је често важније како смо се осећали док смо нешто радили него ко је на крају победио. И то је велика лекција: некад је важније остати човек него бити победник.
2. Загрљај понекад вреди више од свих речи
Колико пута смо покушали да „решимо проблем” разговором, да објаснимо, докажемо, поправимо неспоразум? А колико пута је то стварно успело? Ћерке често имају невероватно прецизан осећај: нису им увек потребна објашњења, потребна им је блискост.
Некад је најбољи одговор на сузе, љутњу или страх управо оно што ми одрасли најтеже дајемо без услова: нежност. Прескочите предавање и идите директно на загрљај, јер „само ме држи” није слабост, него потреба да се буде вољен и схваћен.
3.Кафа може да поправи скоро сваку ситуацију
Некад је то пластични сервис, и углавном нема праве кафе, некад су колачи из маште. Али једно је сигурно: ретко који мушкарац је сео на под и одиграо игру „пијемо кафу или чај заједно” са ћерком, а да се није вратио бар мало „лакши”.
У тим малим ритуалима дешава се нешто велико: тата се на тренутак враћа себи, успорава, дише, учи да буде присутан и да се игра без циља. А то је луксуз који нам у одраслом животу највише фали.
4. Не би шкодило да мало више пазимо на свој изглед
Не, нико не предлаже цилиндар и манжетне, али ћерке имају ону нежну искреност која нас погоди право тамо где треба. Оне ће рећи: „Мама би волела да се обријеш пре него што је пољубиш”, „Носио би лепшу кравату”, „Родитељски састанак није место за бермуде”.
И знате шта? У праву су. Не зато што треба да будемо савршени, већ зато што је и то порука поштовања: према себи, према партнерки и према ситуацији.
5. Важно је разумети чињенице, али једнако је важно препознати осећања
Један тата се пожалио жени на ћерку тинејџерку: „Зар она не би требало већ да научи да буде мање осетљива?” Мама није ни трепнула: „А зар ти не би требало већ да научиш да будеш мало осетљивији после 12 година?” Ту је цела филозофија.
Ми често желимо да разумемо проблем и да га решимо, али ћерке нас подсећају на оно што прескачемо: чињенице су важне, али осећања су реалност. Ако дете осећа страх, тугу или срам, то није „драма”, то је унутрашњи свет који тражи потврду. Не мора све да се поправи, некад само треба да се види.
Нежност је снага а пажња најчистији облик љубави
Ћерке нас не уче само како да будемо бољи родитељи, већ како да будемо бољи људи: да не јуримо увек победу, да не говоримо кад треба да загрлимо, да не будемо заробљени у рутини и да не игноришемо емоције зато што су „непрактичне”.
Можда је највећа лекција управо ова: у свету у ком мушкарци често мисле да морају све да издрже, ћерке нас уче да је нежност снага, а пажња најчистији облик љубави.
Преузмите андроид апликацију.
