Proteklih meseci u Francuskoj se masovno protestovalo protiv planiranih penzijskih reformi. Posebno, protiv povećanja starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.
Ekonomista Ivan Nikolić u radu „Reforma penzijskog sistema u Francuskoj”, navodi da spoljnim posmatračima ovo ne izgleda kao naročito bolna reforma, jer su neke zemlje OECD-a na putu da podignu, ili su već podigle starosnu granicu za penziju preko 65 godina.
Prethodni pokušaj reforme bio je 2019. kada je predlagan jedinstveni sistem koji objedinjuje paralelne penzijske šeme i pravila koja se primenjuju na različite sektore i profesionalne grupe. Propao je nakon masovnih protesta i pojave pandemije.
„Cilj aktuelne penzijske reforme je manje ambiciozan. U središtu je smanjenje visokog deficita u penzionom sistemu do 2030. godine. Predloženo je da se minimalna zakonska starosna granica za penzionisanje povećava sa 62 na 64 godine do 2030, uz posebna pravila koja će omogućiti onima koji su počeli da rade u ranoj mladosti, da se ipak penzionišu i nešto ranije. Predlog je i da prethodno usvojeno povećanje granice za punu starosnu penziju od 43 godine staža osiguranja stupa na snagu 2027. umesto 2035. Takođe, uvećava se minimalni nivo doprinosa, a već od septembra 2023. ukidaju se sve beneficije i posebni režimi koji su važili za radnike u velikim, strateškim sistemima za struju, gas, metro, centralnoj banci, za notarske službenike”, navodi Nikolić.
Francuska je sa javnim rashodima za penzije od oko 14,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, nakon Italije (15,9 odsto) i Grčke (15,6), trećerangirana zemlja OECD-a po visini izdvajanja.
Istovremeno, na osnovu projekcija francuskog fiskalnog saveta, rashodi za penzije će se povećati u narednoj deceniji za 0,5 do jedan odsto BDP-a, u zavisnosti od rasta produktivnosti. Veliki deo opravdanja za reformu potiče iz deficita penzijskog sistema.
Penzije u Francuskoj su dobrim delom uslovljene budžetskim transferima penzijskom fondu odnosno visinom doprinosa. Čak i u scenariju da država pokriva potrošnju posebnih šema, uključujući i državne službenike, i pod pretpostavkama znatnog dugoročnog rasta BDP-a, deficiti u fondu se ne smanjuju. Bez reforme usledila bi njihova dalja akumulacija i veći javni dug.
Preuzmite android aplikaciju.
