Патријарх српски Порфирије служио је данас литургију на празник светог апостола и јеванђелисте Луке у храму посвећеном том светитељу на Кошутњаку.
Патријарху Порфирију саслуживали су протојереј-ставрофор Милан Виленица, протојереји Никола Гаврић и Драган Ђокић, протонамесник Горан Мишановић, јереји Миодраг Топаловић и Владимир Пражић, протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић и ђакони Василије Перић и Ненад Јовановић.
У саопштењу СПЦ наводи се да је патријарх Порфирије после читања светог јеванђеља окупљеним верницима рекао да је на примеру апостола Луке и свега оног што он пише, као и у том одломку из његовог јеванђеља, јасно да и сам “Господ вели да Он открива Истину”.
“Истину великим словом, открива Себе, а онда и сам смисао живота, тајну живота и тајну читавог света и творевине онима који су безазлени, онима који имају чисто срце, онима који живе вером, онима који су вером учинили да речи јеванђеља и заповести Божје буду правила и принципи живота”, навео је патријарх.
Порфирије је рекао да су те заповести Божје изречене једноставним речима и да су оне толико једноставне да су блиске, прихватљиве и разумљиве сваком човеку.
“Реч Божја о томе да не треба осуђивати, да треба бити трпељив, да треба бити милосрдан, да не треба бити злонамеран, да не треба оговарати, врло је једноставна. Није потребно никакво тумачење, нису потребне никакве посебне књиге и школе да бисмо то разумели. Само је неопходно да имамо поверење у реч Христову, да прихватимо ту реч Христову као нешто што је нама природно и нормално, као нешто што чини да ми растемо и узрастамо у лепоти и у радости”, рекао је патријарх Порфирије.
Додао је да вера у речи Исиса Христа и прихватање тих речи као правила живота чини да људи разумеју да је једини исправан пут, иако узак, иако понекад не лак, пут јеванђеља.
“Када на том путу стојимо, већ сада и овде бивамо испуњени радошћу, то је пут који нас води у загрљај Божји, али и то је у исто време пут на којем се грлимо једни са другима, на којем праштамо једни другима, на којем покушавамо да ослушнемо једни друге, на којем покушавамо да разумемо једни друге, на којем разумемо да то што свако има посебан, другачији и различит дар јесте сама могућност да дарујемо једни другима себе, да се радујемо једни другима”, рекао је патријарх српски Порфирије.
СПЦ слави Светог Луку
Српска православна црква данас слави Светог Луку, једног од првих проповедника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора једног од четири јеванђеља.
Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Свети Лука је написао треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), као и Дела апостолских.
Родом је из Антиохије, а у младости је учио грчку филозофију, медицину и живопис.
Он је пратио апостола Павла на његовом другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима.
Након Павлове смрти, наставио је да шири јеванђеље широм данашње територије Италије, Далмације, Херцеговине, Црне Горе, Србије, Албаније, Македоније и других земаља.
Према предању, у 84. години у Теби су га ухватили идолопоклоници и убили.
Верује се да његове мошти имају исцелитељску моћ.
Мошти Светог Луке пренете су из Епира у Смедерево 12. јануара 1453. године.
Мошти Светог Луке откупио је деспот Ђурађ Бранковић од турског султана за 30.000 златних дуката и то се сматра најзначајнијим духовним догађајем у историји Смедерева.
Мошти Светог Луке чуване су у Смедереву до пада града и одношења реликвије 20. јуна 1459. године.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских породица.
Верници га славе и као исцелитеља и заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека.
Ако се Свети Лука слави у време поста или средом и петком обавезно се пости. У осталим случајевима, служи се мрсна храна.
У Србији се овог дана у руралним деловима земље, концима опасују торови да вукови не даве стоку, уз речи “Иде Лука, ево вука” или “Свети Лука, снег до кука”, јер скоро наступа зима, када се вукови приближавају селима.
СПЦ данас слави и Светог Петра Цетињског, који је 1782. постао митрополит и господар Црне Горе.
Цео живот посветио је свом народу, радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача.
Иако је био кнез, живео је као монах у једној тескобној ћелији.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.
Амбасадорка Швајцарске: Србија спремна да помогне у борби против загађења
Преузмите андроид апликацију.
