Bez sećanja na nevino postradale žrtve svoga naroda nije moguće poznavati sebe, a samim tim ni graditi odnose među nama ni zajednicu sa bilo kojim drugim narodom, ma koliko mi trošili milozvučne reči o demokratiji i međusobnom razumevanju, rekao je patrijarh srpski Porfirrije otvarajući izložbu „Pogrom u Bačkoj – 80 godina od Novosadske racije“.
„Evo nas pred postavkom izložbe Ledena tišina sećanje na žrtve novosadske racije, podeljene u tri celine. Jedna su mesta masovnih egzekucija tokom racije, druga stradanje pravoslavnih svestenika Šajkaško novosadske racije i treća je 80 godina kasnije – budućnost sećanja“, rekao je patrijarh.
Istakao je da dugo nije bilo obeležavanja sećanja na žrtve novosadske racije i da je prvo bilo tek 1967. godine te da je sam termin racija zapravo eufemizam skovan u ideološkoj kuhinji tadašnjeg režima da bi se sakrilo da se radi o stravičnom pogromu.
Žrtve svog naroda, prema njegovim rečima, ne smemo zaboraviit, jer znajući njih poznajemo sebe.
„Tema racije je uobličila i formirala i mene, mnogo više nesvesno nego svesno, od ljudi koji su živeli u Čurugu, kojima sam od detinjstva bio okružen. Nije bilo skoro nijedne kuće u Čurugu u kojoj neko nije stradao te surove hladne zime, božićnih dana 1942. godine“, ispričao je.
Episkop bački Irinej je istakao da kada negujemo kulturu sećanja to nikada ne činimo jednostrano.
„Znamo ko su bile žrtve, a ko dželati ali u isto vreme znamo i za one pojedince iz mađarskog naroda koji su osvetlali obraz i spasli dušu toga naroda upravo u to isto strašno vreme. U Kovilju su Mađari stali u zaštitu svojih suseda i prijatelja Srba, kao što su u Kaću učinili lokalni Nemci“, rekao je on.
Ukazao je da nažalost u nekim mestima kao što je Čurug, rodno mesto patrijarha Porfirija, nije bilo tako već je tamo učinjen strašan pogrom nad svima od dece do staraca i za dan-dva iskorenjena je trećina sela ako ne i više.
„Sve to moramo pamtiti i na njemu se poučavati i izvoditi neophodne zaključke, kako se, s jedne strane takva zla nikada ne bi ponovila, a sa druge, da bismo i mi poučeni tim gorkim iskustvima i diveći se trpljenju svetih naučili da živimo kako bog od nas očekuje“, rekao je episkop bački Irinej.
Obraćajući se prisutnima direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev je ukazao na činjenicu da je ovaj zločin dugo bio nepoznat pošto je sećanje na njegove žrtve dugo bilo zabranjeno pa je prvo javno obeležavanje sećanja na žrtve racije bilo je 1967. godine.
Međutim, kako je naveo Đurđev, ono je bilo živo u sećanjima porodica i pravoslavnim hramovima kao i jevrejskim opštinama gde se svake godine obeležavalo sećanje na dešavanje iz januara 1942. godine.
Izložbu je organizovao Kulturni centar Novog Sada u saradnji sa arhivom Grada Novog Sada, a otvorena je u Konaku Kneginje Ljubice u Beogradu i trajaće do 13. novembra.
Otvaranju su prisustvovali i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović.
Ove godine navršava se 80 godina od kada su Srbi, Jevreji i Romi bili žrtve mađarskih vlasti na području tada okupirane Bačke.
Od 2013. godine Kulturni centar Novog Sada tokom januara organizuje program Ledena tišina i kroz izložbe, predavanja, tribine, radionice čuva sećanje na stradale i zločin koji se desio u Bačkoj u januaru 1942. godine, a ovo je prvi put da se program predstavlja van mesta stradanja.
Brnabić o sankcijama: Srbija da se tretira kao poseban slučaj
Preuzmite android aplikaciju.
