Потискивање емоција појачава стрес и продужава процес опоравка, а када дозволимо себи да осећамо тугу, страх или несигурност, активирамо делове мозга одговорне за самосаосећање и емоционалну регулацију.
Патња је универзално људско искуство, јер не постоји особа која је није искусила. Долази у различитим облицима (губитак вољене особе, развод, болест, финансијске тешкоће, изненадне промене које уздрмају осећај сигурности). Можемо ли из ње изаћи јачи, стабилнији, мудрији?
Патња: Шта о њој каже наука?
Психолози користе термин посттрауматски раст (енгл. пост-трауматиц гроwтх) да објасне како људи могу да изађ ујачи и испуњенији након великих животних тешкоћа. И ранија и новија истраживања показују да особе које су преживеле губитке или трауме често могу да развију и:
дубље разумевање смисла живота
јаче осећање захвалности
боље и топлије односе са другима
већу отпорност на будуће кризе.
Другим речима, патња може бити плодно тле за унутрашње промене, ако јој дамо простора да нас научи.
Лекција 1: Прихватање осећања
Природна реакција на бол јесте покушај да га уклонимо. У модерној култури често се очекује да „будемо јаки“, да брзо пређемо преко туге или да је „поправимо“.
Међутим, неуропсихолошка истраживања показују да потискивање емоција заправо појачава стрес и продужава процес опоравка. Када дозволимо себи да осећамо тугу, страх или несигурност, активирамо делове мозга одговорне за самосаосећање и емоционалну регулацију. То нам помаже да се дугорочно смиримо, „саберемо“ и кренемо даље.
Лекција 2: Патња нас учи стрпљењу кроз првобитно несналажење
Један од најтежих тренутака у патњи јесте осећај да не знамо шта да радимо. Али, управо у том „незнању“ се крије нова мудрост, кажу психолози. Дозвоивши себи да будемо краткотрајно изгубљени, учимо се толеранцији на неизвесност.
Студије о менталној флексибилности показују да људи који су спремни да живе са неизвесношћу развијају већу креативност и лакше се прилагођавају променама.
Лекција 3: Патња гради отпорност
На први поглед, бол нас ломи. Али, свака препрека са којом се суочимо може да постане доказ наше нове снаге. Истраживања о отпорности (ресилиенце) говоре да људи који су прошли кроз велике изазове често развијају способност да се брже опораве од следећих тешкоћа. Патња нам тако показује да смо јачи него што мислимо.
Лекција 4: Љубав и саосећање
Можда најважнија лекција коју патња носи јесте учење саосећању. Када пустимо да осетимо сопствену бол, постајемо нежнији и отворенији за туђу. Неуробиолошке студије откривају да саосећање активира исте мождане кругове задовољства као и радост или захвалност. Другим речима, када смо благи према себи и пуни разумевања у тешким тренуцима, тако заправо градимо и дубљу повезаност са другима.
Како све ово да применимо у пракси?
Најпре, дајте себи дозволу да изразите осећања – уместо да потискујете тугу, прихватите је и суочите се са њом.
Запишите своје мисли, јер вођење дневника о томе како се осећате доказано смањује ниво стреса. Вежбајте самосаосећање тако што ћете се питати, на пример: „Шта бих рекао пријатељу да пролази кроз исто?“ и кажите то себи. Потражите подршку ако увидите да не можете сами: дељење бола са другима показује да нисмо сами, а подршка околине убрзава процес опоравка.
Патња је неминован део живота, али не мора бити само извор бола. Ако је прихватимо као учитељицу, може нас научити стрпљењу, отпорности, љубави и дубљем разумевању смисла. Она нас мења, обликује и припрема да живимо аутентичније и повезаније и са собом и са другима.
Преузмите андроид апликацију.
