Грађани Шведске данас ће изаћи на парламентарне изборе, а гласање би могло да одлучи да ли ће земљу водити досадашњи десно оријентисани блок уз први улазак крајње десних Шведских демократа у владу или ће власт преузети савез странака левог центра предвођен Социјалдемократама и њиховом лидерком Магдаленом Андерсон, док анкете указују на веома тесну трку два политичка блока.
Бирачка места отварају се у 8 и затварају у 20 часова по локалном времену, а Швеђани ће истовремено гласати и на регионалним и локалним изборима.
На десници су владајући Умерени, Демохришћани и Либерали, уз Шведске демократе, који су од 2022. године подржавали владу Улфа Кристерсона ван учешћа у влади, док Кристерсон сада жели да их уведе директно у владу, преноси Гардијан.
Леви блок предводе Социјалдемократе Магдалене Андерсон, уз Левицу и Зелене, док би Центристичка партија могла да буде њихов додатни партнер у формирању већине.
Истраживања јавног мњења указују на веома тесну трку.
Према истраживањима агенција Ipsos, Demoskop и Indikator Opinion, четири странке левог блока имају између 49,3 и 50,8 одсто подршке, док владајућа коалиција и Шведске демократе имају између 47,6 и 49 одсто, према анкетама шведског јавног сервиса и листова Aftonbladet и Dagens niheter.
Према једном истраживању дневника Dagens niheter и Ipsosa, разлика између два блока износи свега 0,3 процентна поена, наводи Гардијан.
Према последњим анкетама, трка је толико тесна да би левом блоку, уколико резултати остану приближни пројекцијама, припало 175 посланичких места, а десном 174, што би отворило простор за сложене преговоре након избора.
Посебну тежину на изборима, како наводи Гардијан, има положај Шведских демократа, странке која има корене у неонацистичком покрету и која је од политичког аутсајдера постала најјача снага на десници.
Та странка је већ значајно утицала на државну политику, нарочито у областима миграција и борбе против криминала, а њен евентуални улазак у владу представљао би преседан.
Једно од кључних питања избора биће миграција.
Шведска је након мигрантске кризе 2015. године значајно пооштрила политику према азилу, боравишту и држављанству, а Шведске демократе траже додатно ограничавање усељавања.
Међу најважнијим темама су и криминал и безбедност, посебно обрачун са организованим криминалним групама и оружаним насиљем.
Десница инсистира на строжим казнама и већим полицијским овлашћењима, док левица ставља нагласак на образовање и социјалне службе.
Бирачи ће одлучивати и о економским питањима, трошковима живота, порезима, социјалној заштити и здравственом систему.
Док десни блок заговара смањење пореза и подстицаје за запошљавање, левичарске странке обећавају већа улагања у здравство, школство и јавне услуге.
Спољна политика такође је међу важним питањима.
Руска инвазија на Украјину довела је до историјског заокрета у шведској безбедносној политици и чланства земље у НАТО-у 2024. године.
У шведској политици постоји широка сагласност о наставку подршке Украјини, док се расправа углавном води о висини издвајања и улози Европе у јачању сопствене одбране.
Шведски политички систем традиционално почива на коалицијама, компромисима и мањинским владама, па победа једног блока не мора аутоматски да значи и формирање стабилне владе.
Због тога би резултат мањих странака могао да буде пресудан за састављање нове владајуће већине.
Преузмите андроид апликацију.
