Град фасцинантне лепоте и фотогеничности какав је Париз очигледан је избор сценографије за многе филмове и одвајкада инспирација музичарима, писцима и сликарима. У град светлости смештене су књижевна дела „Notre-Dame de Paris“ Виктора Игоа, „Покретни празник“ Ернеста Хемингвеја, између осталих књига које користе град као централни део приче.
Кад се ради о сликарству, у овом епицентру уметности радили су Пабло Пикасо, Винсент ван Гог, Анри Матис и други. Многе слике приказују мотиве Париза, укључујући чувене панораме и грађевине. Париз је инспирација за многе песме, од којих је једна “Живот у ружичастом” (“La Vie en Rose“), француска шансона која је постала светски хит, а односи се на љубав у Паризу. Данас вам представљамо неколико за филмофиле незаборавних локација у легендарној престоници Француске.
“Pont des Arts”, пешачки мост преко Сене који повезује Лувр и Латинску четврт, препознатљив је по хиљадама катанаца са обе стране моста и самим тим омиљено место љубавника из целог света који овде долазе да “закључају” своју љубав у нади да ће трајати вечно.
Овај мост приказан је у драматичној завршници серије Секс и град (2008.) када, након њене пропале романсе са руским уметником Петровским, господинг Биг дође у Париз по Кери Бредшо и пољуби је баш на “Pont des Arts”. Млађе генерације ову локацију препознаће из серије “Емили у Паризу”. Мост се види и у бројним филмовима, као што су Борнов идентитет (2002) и Чудесна судбина Амели Пулен (2001).
Шеталиште Планте, зелена оаза издигнута у односу на град будући да се налази на напуштеној железничкој прузи сече сам центар Париза и крије панорамски поглед на градске кровове. Ова јединствена променада се простире дуж око 4,5 километара и омиљен је простор за рекреацију и опуштање. Инспирисано је њујоршким Хај лајн парком и постало је један од симбола париске урбане обнове.
Изграђено је на подигнутом зеленом коридору који прати трасу напуштене пруге из 19. века. Отварање шеталишта Планте догодило се 1993. године, да би га десетак година касније међународно прославили Итан Хоук и Џули Делпи који су овуда романтично прошетали у филму “Пре заласка”, поново проживљавајући ноћ у којој су се упознали.
Мост Александра III изграђен 1896. прави је симбол лепоте и романтике Париза и уобичајена локација за фотографисање приликом венчања. Екстравагантан и раскошан, представља једно од незаобилазних места које туристи не смеју заобићи у обиласку париског урбаног пејзажа.
Мост има и огроман историјски значај, будући да представља симбол мира између Француске и Русије, те носи име по руском цару који је био на власти у периоду његове градње. Украшен је помпозно са четири статуе џиновских златних летећих коња, као и нимфама, херувима и морским створењима, као и китњастим сецесијским лампама. Мост се појављује у Џејмс Бонду Роџера Мура, у филму “Поноћ у Паризу” Вудија Алена и у романтичној драми “Док нисам срела тебе”.
Осим свима знаних базилике “Свето срце” и катедрале “Нотр дам” још један париски верски објекат привукао је пажњу режисера у више наврата. Црква Сен Етјен ду Монд (Saint-Etienne-du-Mont) из 16. века приказана је у забавном филму Вудија Алена “Поноћ у Паризу” (2011), када се на њеним широким степеницама лик Овена Вилсона транспортује у прошлост, директно у шмекерски Париз двадесетих – из доба Хемингвеја, Далија и Гертруде Стајн.
У цркви се налази неколико витража из 17. века, дивно украшене античке оргуље, а фасаду карактеришу сложени детаљи, елегантни лукови и витражни прозори кроз које је унутрашњост цркве обасјана на јединствен начин. Ту је и гробница Свете Геновеве, заштитнице Париза, која почива у китњастом златном саркофагу.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
