“Postoje samo dva mesta na kojima možemo biti srećni. U sopstvenoj kući i – u Parizu” – rekao je Ernest Hemingvej, samo jedan od mnogobrojnih umentika koji su bili opčinjeni glavnim gradom Francuske. Oskar Vajld je napisao da “kada dobri Amerikanci umru – idu u Pariz”, a “grad svetlosti” je oduševljavao i na destine drugih pisaca, slikara i generalno umetnika koji su u njega dolazili u potrazi za inspiracijom.
Zahvaljujući svojoj estetici i impozantnosti, te položaju na reci Seni i brojnim mostovima, definitivno važi za jedan od najlepših gradova na svetu.
Pariz je teško opisati ukratko, on je toliko toga: od bulevara načičkanih muzejima i istorijskim spomenicima, preko klasičnih bistroa i butika koji modu podižu na neki novi nivo, pa sve do multimedijalnih galerija, urbanih vinskih barova i kreativnog sektora koji cveta.
To je savršena sinergija modernog i starog, blistava i sofisticirana dvomilionska prestonica koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Ono što se u Parizu prvo primeti je njegova velelepna arhitektura koja odiše klasom i luksuzom sa dobrim ukusom.
Svojevrsni simbol grada bez polemike je nekada kontroverzni Ajfelov toranj koji dominira urbanom panoramom.
Jednako poznata je i Trijumfalna kapija koja čuva glamuroznu aveniju Jelisejskih polja, i odaje poštu ljudima koji su dali život sa slobodu zemlje dok su se borili u francuskoj Revoluciji i u ratovima koje je vodio Napoleon.
Imena svih žrtava su upisana na zidovima kapije, a tu je i grob nepoznatog junaka iz Prvog svetskog rata.
Još jedna ikonična građevina je katedrala Notr Dam, posvećena devici Mariji, smeštena na malenom rečnom ostrvu na Seni, u centru grada.
Ova katedrala završena 1345. godine i progrlašena UNESCO baštinom ističe se svojom simetrijom i gotičkom elegancijom, a godišnje primi oko 13 miliona posetilaca.
U popularnoj kulturi proslavljena je 1831. godine u “Zvonaru bogoridičine crkve” koje je napisao Viktor Igo, a po kom su kasnije urađene brojne ekranizacije.
Osim istorije na svakom koraku Pariz nudi i nešto potpuno drugačije. Koliko god to zvučalo neverovatno, zgrade kao što je futuristička fondacija Luj Vitona koju je dizajnirao Frenk Geri, “kristalna” piramida na ulazu u muzej Luvr ili avangardni i šareni Centar Pompidu , savršeno su se utopile u bezvremenski klasični urbani izgled Pariza.
I za ljubitelje umetnosti, Pariz je vrlo značajni “hotspot”. Grad je svojevremeno bio dom Renoaru, Rodenu, Pikasu, Moneu, Daliju i Van Gogu, a kroz svoja dela ovi velikani i danas u njemu žive.
Prestonica Francuske je jedno od najvećih svetskih skladišta umetnosti, koja čuva blaga od antike pa do danas.
Najprepoznatljivija dela su naravno Da Vinčijeva Mona Liza smeštena u Luvru, ali i izuzetna kolekcija impresionista u muzeju d’Orsay.
Teško je odlučiti koji je najinteresantniji deo Pariza. Sen Žermen, na levoj obali Sene bio je popularan među književnim velikanima prošlog veka, i danas predstavlja nezaobilaznu teritoriju za ljubitelje polovnih knjiga i atmosferičnih bistroa.
Brdoviti Monmartr je pak poznat po uličnim slikarima ali i prelepoj beloj bazilici Svetog Srca. Tu je i dinamična Latinska četvrt, deo 5. arondismana, poznata kao stecište studenata zbog blizine nekoliko značajnih francuskih univerziteta poput Sorbone.
Priča kaže da su ovde na studije na tek osnovanim univerzitetima dolazili mladi iz cele Evrope, te se sporazumevali na latinskom, po čemu je četvrt dobila ime.
Tu se nalazi i jedna od najautentičnijih knjižara u Evropi, “Šekspir i kompanija”, a kraj je dodatno proslavio i Vudi Alen svojim filmom “Ponoć u Parizu”.
Jedinstvenom doživljaju Pariza doprinosi i njegova reputacija kada se radi o kuhinji i gurmanlucima. Bilo da je u pitanju hrkavi baget iz prve pekare (“boulangerie”) koji ćete grickati dok šetate pored reke, ili o gastronomskim hramovim sa Mišelinovim zvezdicama, u Parizu se jede bajno.
Srednje rešenje su brojni bistroi u kojima se služe jednostavni ali ukusni obroci, uz, naravno, nezamenljiva francuska vina.
Autor teksta: N.K.
Preuzmite android aplikaciju.
