Rusija će 77 godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu u kojem je tadašnji SSSR izgubio 27 miliona ljudi, od kojih su 14 miliona bili civili obeležiti tradicionalno centralnom vojnom paradom na Crvenom trgu, ali u specifičnim okolnostima zbog sukoba u Ukrajini koji traje duže od sedamdeset dana.
Na tribinama neće biti gostiju iz inostranstva, a iz Kremlja je to objašnjeno činjenicom da nije reč o jubilarnoj godišnjici. Međutim, i da je reč o jubileju, pitanje je koliko bi gostiju bilo, pošto se ovogodišnja Parada pobede održava u trenutku dok traje sukob u Ukrajini koji je Moskva počela 24. februara i naziva ga „specijalnom vojnom operacijom“, čiji je cilj, kako je navedeno, „denacifikacija i demilitarizacja Ukrajine“, kao i „zaštita stanovništva Donbasa“, dok je većina zemalja Zapada, rusku intervenciju osudila kao agresiju na Ukrajinu.
Sukob u Ukrajini traje već više od 70 dana i za sada niko ne može da kaže kako će se završiti. Zato se ovogodišnja Parada pobede u Moskvi i obraćanje Putina očekuju sa posebnom pažnjom.
U zapadnim medijima spekulacije o tome šta će se desiti 9. maja idu iz krajnosti u krajnost – od toga da je cilj Moskve da do Dana pobede okonča sukob u Ukrajini, pa do toga da će Putin tada proglasiti rat Ukrajini i objaviti opštu mobilizaciju.
Parade će biti održane i u 28 ruskih gradova i na njima će učestvovati oko 65.000 ljudi, 2.400 jedinica naoružanja i više od 460 letelica, a Crvenim trgom prodefilovaće 11.000 vojnika i 131 jedinica naoružanja, a iznad Moskve leteće 77 aviona i helikoptera
Parada 9. maja i vizuelno će biti u znaku dešavanja u Ukrajini, pa će tako osam aviona MiG-29 iznad Crvenog trga napraviti slovo Z, koje ruske snage u Ukrajini koriste kao znak raspoznavanja, a za Moskvu je postalo jedan od simbola podrške operaciji u Ukrajini.
Na generalnoj probi održanoj 7. maja avioni su tako leteli, a Crvenim trgom na vojnim vozilima prošla je i paradna četa koja učestvuje u operaciji u Ukrajini.
Za vreme SSSR-a Parada pobede održavana je samo na jubilarne godišnjice, a od 1995. godine održava se svake godine. Defile vojske i naoružanja je uvek na Dan pobede – 9. maja, izuzev 1945. godine, kada je održan 24. juna i 2020. godine, kada je parada zbog pandemije korona virusa sa 9. maja pomerena takođe na 24. jun.
Parada Crvene armije 24. juna 1945. je prva vojna parada održana u čast pobede SSSR-a nad nacističkom Nemačkom, a njen najupečatljiviji trenutak bio je kada su sovjetski vojnici bacili zarobljene nacističke zastave kod Mauzoleja na Crvenom trgu. Trajala je dva sata, a zbog kiše je otkazan prelet avijacije.
Himnu SSSR-a tada je izvelo 1.400 vojnih muzičara, a, prema podacima naučno-istraživačkog instituta Vojne akademije Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, u Paradi 1945. učestvovalo je 12 maršala, 249 generala, 2.536 ostalih oficira i 31.116 narednika i vojnika.
Vojna parada samo je jedan od načina na koji Rusija stalno iskazuje poštovanje žrtvama palim u borbi protiv nacizma.
Koliki značaj Rusija pridaje Danu pobede pokazuje i činjenica da su ruski astronauti pre nekoliko dana prilikom izlaska sa Međunarodne svemirske stanice u otvorenom svemiru razvili Zastavu pobede.
Rusija je poslednjih godina, osim što je paradama slavila pobedu nad nacizmom i odavala počast žrtvama palim u toj borbi, na defileima na Crvenom trgu pokazivala i najnovije modele oružja.
Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin u govorima na Crvenom trgu slao je političke poruke, pri tome uvek ističući da je najveći udeo u pobedi nad nacizmom imao sovjetski narod, da će Rusija štititi svoje nacionalne interese i da neće dozvoliti prekrajanje istorije.
Preuzmite android aplikaciju.
