Банкарски сектор Србије је стабилан и депозити грађана и привреде су потпуно сигурни, изјавила је данас генерални секретар Удружења банака Србије (УБС) Марина Пападакис.
„Грађани могу бити потпуно мирни и своје депозите држати у банкама, јер су оне најсигурније место за чување готовог новца у било којој валути“, казала је она Танјугу.
Пападакис је подсетила и да је ниво осигурања депозита и даље 50.000 евра, што значи да су сва новчана средства у банкама до тог износа апсолутно сигурна.
Она је додала и да каматна политика банака стимулише штедњу, наводећи да су просечне годишње каматне стопе за грађане на штедњу у динарима 4,8 одсто, а у еврима 2,8 одсто.
„Грађани који имају вишак средстава, сами нека процене да ли ће да штеде у динарима или у еврима, али тржишни показатељи упућују да је боље штедети у динарима“, казала је она.
Код привреде, како је додала наша саговорница, ситуација је мало другачија, јер њихови биланси опредељују да ли ће они вишак средстава чувати у еврима или у динарима и ту су каматне стопе у марту износиле 2,3 одсто на депозите у еврима, док је годишња каматна стопа на динарске депозите била шест одсто, што такође потврђује предност штедње у динарима.
Пападакис је навела и податак да је штедња становништва у Србији у првом кварталу ове године повећана за седам милијарди динара и износила 120,7 милијарди динара, док је штедња становништва у еврима већа за око 62,5 милиона евра и тренутно износи 12,9 милијарди евра.
Сличан тренд је, како наглашава, и код привреде, а повећана количина депозита у еврима је због већег извоза, прилива страних директних инвестиција, али и задуживања која су предузећа вршила у иностранству.
Пападакис је навела за Танјуг да је најбољи податак који потврђује да је банкарски сектор Србије стабилан то што смо на крају првог квартала 2023. имали ситуацију да је показатељ адекватност капитала 20,52 одсто, што је знатно више него од онога што прописује Народна банка Србије (НБС).
„Регулаторни минимум који прописује НБС је осам одсто, а и европски стандард је знатно нижи. То практично значи да је ниво адекватности капитала довољан да покрије све ризике који могу да се десе у пословању једне банке, чак и у случајевима најпесимистичнијег сценарија приликом извођења стрес тестова. Значи постоји апсолутно адекватна покривеност свих обавеза капиталом“, нагласила је она.
Додала је и да је годинама уназад и ликвидност банкарског сектора у Србији на високом нивоу и како тврди и „левериџ показатељ“ уведен у јуну 2017. који показује покривеност обавеза банке ликвидном активом је у регулаторном оквиру, прецизније и он је знатно виши од регулаторног минимума и износи 10,3 одсто.
„Када говоримо о капитализованости банкарског сектора, ту није битна само висина, већ и структура капитала, а та структура је добра и око 95 одсто структуре капитала чини најквалитетнији акцијски капитал, што само за себе све говори“, закључила је саговорница Танјуга.
Prethodne nedelje na Produktnoj berzi poskupelo sojino zrno, pojeftinio kukuruz
Преузмите андроид апликацију.
