Папа Фрања је данас похвалио традицију верских слобода у Монголији, која датира из времена њеног оснивача Џингис Кана, а прву икада папску посету овој азијској држави, започео је молбом за мир и окончање „подмукле претње од корупције”.
Папа се састао са председником Укнагином Курелсуком унутар традиционалног монголског шатора, округле јурте постављене унутар државне палате, и написао поруку у књизи гостију да је у посети Монголији, „земљи младој и древној, модерној и богатој традицијим” као ходочасник мира, преноси АП.
У Монголији, у којој су већина грађана будисти, има само 1.450 католика.
Док је хришћанство у региону присутно стотинама година, Католичка црква је у Монголији дозвољена тек од 1992. године, након распада С С СР-а и увођења верских слобода у устав нове државе.
У обраћању папа Фрања је похвалио монголску традицију верске слободе, напомињући да је таква толеранција постојала чак и током периода огромне експанзије Монголског царства на већ и део света.
На свом врхунцу, царство се протезало чак на запад до Мађарске, а данас је то држава без излаза на море, у сендвичу између Русије и Кине, претежно будистичка, са традиционалним везама са ламама на Тибету, наводи АП.
„Чињеница да је царство обухватало тако далеке и различите земље током векова сведочи о изванредној способности ваших предака да признају посебности народа присутних на њеној огромној територији и да те квалитете ставе у службу заједничког развоја “, рекао је папа председнику Монголије у обраћању у државној палати.
Он је додао да би „овај модел требало да буде вреднован и поново прихваћен у наше време“.
Курелсук се у свом обраћању такође осврнуо на „монголски мир“ из времена империје и рекао да исти дух и даље води напоре Монголије да буде „миран, мултилатерални играч на светској сцени“.
Папа Фрања је председнику дао копију писма које је тадашњи владар Монголског царства, Гујук Кан, написао папи Иноћентију ИВ 1246. године, након што је црква послала изасланике на исток како би сазнала намере царства које је у великој мери напредовало.
Он је такође похвалио напоре Монголије да брине о животној средини, али је указао на потребу за борбом против корупције, што се очигледно односило на скандал око трговине државе са Кином и наводне крађе 385.000 тона угља, наводи АП.
Влада Монголије је 2023. прогласила „годином борбе против корупције“ и поручила да спроводи план од пет тачака заснован на Транспаренси интернешенел, организацији која је прошле године рангирала Монголију на 116. место у свом индексу корупције.
Касније данас папа треба да се састане са свештеницима и мисионарима који брину о малој католичкој заједници у земљи у катедрали Светог Петра и Павла у Улан Батору, главном граду земље.
Преузмите андроид апликацију.
