Заједничким напорима лекара и пацијената, мултипли мијелом може бити добро контролисано хронично стање, али неопходно је увођење иновативних лекова нове генерације, закључак је данашњег панела „Мијелом у Србији, изазови и могућности лечења“, одржаног у оквиру Годишњег састанка Удружења оболелих од мултиплог мијелома.
Мултипли мијелом је рак плазма ћелија (плазмоцита) коштане сржи, белих крвних зрнаца која производе антитела.
“Имамо плодоносну сарадњу са клиничко-болничким центрима у Београду, Новом Саду и Крагујевцу. Планирамо и сарадњу са мањим здравственим центрима како би смањили период дијагностике болести који данас износи у просеку годину дана, што је свакако напредак у односу на раније године када је процес трајао три године”, рекла је новоизабрана председница удружења оболелих од мултиплог мијелома Снежана Додер.
Она је представила нови лого удружења, као и слоган „Корачајмо заједно“!, саопштили су организатори.
Најавила је регионални документарни филм о мијелому – „Мој миљелом: спремни за нове кораке“, који ће бити премијерно приказан на Првом регионалном састанку удружења пацијената оболелих од мултиплог мијелома.
“У претходном периоду успоставили смо сарадњу са Министарством здравља и РФЗО, и захвални смо на њиховој заинтересованости за ово питање. Подршка институција је неопходна за побољшање услова лечења и надамо се да она неће изостати ни у наредном периоду”, рекла је она.
Додер, којој је пре годину дана дијагностикован мијелом, најавила је и лансирање модернизованог сајта Удружења, на ком ће они који трагају за одговорима моћи да се информишу о мијелому и повежу са другим пацијентима.
Проф. др Јелена Била, председавајућа Актива за мултипли мијелом Српског лекарског друштва, рекла је да према најновијим подацима Батута за 2020. годину. у Србији регистровано 480 новодијагностикованих пацијената, што одговара европском просеку.
“Увођењем лекова иновативног механизма деловања у потпуности се изменила слика оболелих од мијелома, тако да је ова болест попримила карактеристике добро контролисаног хроничног стања”, рекла је Била.
Она се захвалила члановима ужег одбора Српске мијеломске групе, колегама из КБЦ Звездара, Земун и Крагујевац, као и руководиоцу Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије др Даворину Радосављевићу што су подржали скуп.
Доц др Оливера Марковић, из КБЦ Бежанијска Коса, истакла је важно да се дијагноза постави што раније, како би прогноза била што боља.
“Лечење није кратак спринт, већ маратон који захтева добру комуникацију лекара и пацијента, велику стрпљивост пацијента и давање праве терапије у право време”, рекла је Марковић.
Др Зорица Цветковић, начелница Службе хематологије Клинике за интерну медицину КБЦ Земун. истакла је да је 40 одсто оболелих млађе од 65 година, односно да је реч о радно-способном делу становништва.
“Посао лекара и Удружења је да покажу да су оболели активни чланови друштва”, рекао је Др Зоран Милојевић, начелник Одељење за хематологију и онкологију КБЦ Звездара и додао да је лечење узнапредовало у последњим деценијама.
На панелу су учествовали и Др Даворин Радосављевић руководилац Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије и потпредседник цетралне РФЗО комисије за лекове, Јелена Гогић, фармакоеконом из Сектора за лекове РФЗО.
Sutra prva godišnjica puštanja u saobaraćaj brze pruge Beograd – Novi Sad
Преузмите андроид апликацију.
