На изазове климатских промена с којима се суочава пољопривреда не може да одговори само осигурање, али се осигуравајућа друштва труде да пољопривредницима максимално олакшају ситуацију управо у тренуцима кад наступе последице временских неприлика. Ипак, упркос напорима које чине осигуравачи и подстицајима које обезбеђује држава, није мали број оних који вођени логиком да ће их непогода заобићи јер на тим просторима није забележена годинама и даље не осигуравају своју производњу под ведрим небом уздајући се у срећу као јединог али непоузданог савезника.
О искуствима пољопривредника али и осигуравајућих друштава са све израженијим ризицима насталим услед климатских промена и о начинима да се што већи број пољопривредних домаћинстава укључи у систем осигурања било је речи на Панелу о осигурању пољопривреде, који је одржан 21. маја на Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду. Своја запажања и предлоге на ту и те како важну тему за напредак привредне гране од које сви зависимо изнели су Милош Обреновић, шеф Службе за координацију у осигурању пољопривреде у Компанији „Дунав осигурање“, Радоје Живанов, шеф Одељења за осигурање пољопривреде у „Триглав осигурању“, Ненад Тонић, саветник председника Извршног одбора „Глобос осигурања“, и Вељко Јовановић, произвођач малина и саветник председника Привредне коморе Србије, док је панел зналачки водила др Гордана Радовић, научни истраживач у Институту за економику пољопривреде у Београду.
‒ У априлу прошле али и ове године, пролећни мраз је нанео озбиљне штете воћарима. Компанија „Дунав осигурање“ као једина кућа која и даље пружа осигуравајућу заштиту за овај све извеснији ризик, исплатила је 2024. пољопривредницима накнаду штете проузроковане мразом у висини од чак 100 милиона динара ‒ рекао је Милош Обреновић и објаснио да ће се последице овогодишњих ледених априлских дана тек утврђивати имајући у виду да мраз на воћкама оставља различите видове оштећења. Пролећни мраз некада није био карактеристичан за наше просторе, али су климатске промене учиниле своје па су бројни микролокалитети на којима су последњих двадесетак година подизани воћни засади готово извесно погођени тим ризиком, те се стога оправдано поставља питање осигурљивости таквог ризика. Решење је свакако у већој дисперзији тј. обухвату осигурања пољопривреде, за шта предуслови и те како постоје с обзиром на то да је у Србији осигурано само 15% пољопривредних површина.
Један од начина јесте подизање свести произвођача а на томе Компанија „Дунав осигурање“ већ дужи низ година систематично и посвећено ради.
‒ Обилазимо млада пољопривредна газдинства и упознајемо их с комплексношћу осигурања и ризицима с којима могу бити суочени и који могу финансијски угрозити не само њихову производњу већ и стабилност породице. У условима отвореног тржишта, велике флуктуације цена, ниских откупних цена а у неким случајевима и нелојалне конкуренције, мали пољопривредни произвођачи су у незавидном положају. У бризи да ли ће зарада успети да им покрије трошкове, често су склони да полису осигурања најлакше отпишу из својих калкулација не препознајући је као једну од најважнијих агротехничких мера – истакао је Обреновић.
„Дунав осигурање“ је за сваки сегмент пољопривреде осмислило квалитетну понуду па постоји читав спектар полиса и за воћаре и виноградаре.
‒ Фокус Компаније је да прати тржиште и иновације на њему па кад је у питању воћарство и виноградарство у понуди имамо, између осталог, осигурање плодова воћа од губитка количине и квалитета, осигурање винског грожђа од губитка количине и осигурање стоног грожђа од губитка количине и квалитета. Осигураници могу осигурати и своје чокоте и стабла воћака до ступања у род и у роду, чиме се комплетније обезбеђују од широког спектра ризика. У понуди имамо и пакет осигурања којим пратимо производњу вина и дестилата од сировине до финалног производа ‒ указује Обреновић.
Сагледавањем међународних искустава, значај државе у развоју осигурања пољопривреде је несумњив. И наша држава у континуитету издваја средства за регресирање премије осигурања, те су они 2019. године повећани на чак 70 процената за пет управних округа, а од 2023. субвенционисање је проширено на осам управних округа, укључујући и подручје Београда, где, према последњем попису, има 27.000 пољопривредних газдинстава. Помаци постоје али да би мере државе биле још ефикасније, закључено је да би требало формирати стално радно тело са задатком утврђивања смерница за даљи развој пољопривреде. У састав тог тела, поред представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, морају се укључити представници осигуравача и осигураника те научноистраживачких институција и привредних комора. А уз подстицаје и континуирану едукацију, пољопривредници ће свакако с временом усвојити полисе осигурања као неопходну агротехничку меру. Било би добро, пре свега за њих саме, да се то догоди у што краћем року.
Преузмите андроид апликацију.
