Predsednik Slovenije Borut Pahor izjavio je da podržava sve inicijative koje doprinose miru i stabilnosti u regionu, istakavši da „Otvoreni Balkan“ ima potencijal da podigne ekonomsku saradnju na potpuno novi nivo, gde bi svi imali koristi i da bi doprineo da se svaka zemlja „pojedinačno bolje pripremi za Evropsku uniju“.
„Međutim, i želim da budem vrlo jasan u vezi sa tim, inicijativa Otvoreni Balkan nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji“, rekao je Pahor za Albanijan post, napomenuviši da „nijedna regionalna saradnja nije alternativa članstvu u EU.
Slovenački predsednik je rekao da podržava „Berlinski proces, Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Savet za regionalnu saradnju (RČ), ali i Otvoreni Balkan“.
Govoreći o odnosu Beograda i Prištine, njegov utisak je da su „početne pozicije obe strane, i Beograda i Prištine, veoma različite“, „verovatno i više nego u prethodnim vladama“ na Kosovu i Metohiji. „Izgleda da postoji nedostatak poverenja između dve strane“, rekao je Pahor.
Pahor kaže da bi i sam želeo da vidi „više saradnje u regionu, dobrosusedstvo, brže reforme i više napora za pomirenje“.
„Pre 12 godina pokrenuo sam proces Brdo-Brijuni, platformu da lideri regiona otvoreno razgovaraju o raznim pitanjima koja ih se tiču. Podsećam da je proces Brdo-Brijuni bio prvi međunarodni forum na kome su Priština i Beograd bili predstavljeni na najvišem nivou, i sedeli za istim stolom“, napomenuo je Pahor i dodao da je „Berlinski proces bio zasnovan na tom iskustvu“.
Slovenački predsednik je izrazio nadu da će tzv. Kosovo „jednog dana postati punopravna članica Saveta Evrope“, a kad je reč o eventualnom članstvu Prištine u NATO-u, on je rekao da nije siguran da je sada pravo vreme za podnošenje zahteva za članstvo u NATO.
„Zabrinut sam zbog uticaja rata u Ukrajini na stabilnost Zapadnog Balkana i pozivam lidere da se uzdrže od bilo kakve akcije koja bi pogoršala situaciju u regionu“, rekao je Pahor.
Prošle godine je, kako je podsetio albanski list, objavljen dokument slovenačkih medija u kojem se navodi da je tadašnji premijer Slovenije Janez Janša predložio međunarodnoj zajednici rešenje koje predviđa pomeranje granica na Balkanu.
Pahor smatra da tako nešto, na Balkanu, ne može da se uradi mirnim putem.
„U principu, uvek je na državama da se dogovore o zajedničkim granicama. Države snose odgovornost za svoje susedske odnose i miran razvoj događaja. Ali u slučaju Zapadnog Balkana, više sam uveren da bi eventualna promena granica između Kosova i Srbije dovela do promene granica u Bosni i Hercegovini, a to bi dovelo do rata“, rekao je Pahor.
„Čvrsto verujem da je gotovo nemoguće da se promena granica odvija mirnim putem“, rekao je Pahor.
Pahor je odbio da direktno odgovori na pitanje o tome što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ocenivši da je odgovor protiv ruskog uticaja na Balkanu najbrža moguća integracija regiona u strukture Evropske unije.
„Postoji zabrinutost da bi rat u Ukrajini mogao da sklizne na zapadni Balkan. Region je doživeo rat ne tako davno, a bezbednosna situacija u mnogim zemljama Zapadnog Balkana i dalje je krhka. Zato se zalažem za brže proširenje EU. Što će EU više biti prisutna na Zapadnom Balkanu, to će biti manje prostora za Rusku Federaciju. Kao što često kažem, EU je odgovor na sva pitanja na Zapadnom Balkanu“, zaključio je slovenački predsednik.
Preuzmite android aplikaciju.
