Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тела.
Бадњи дан започиње рано и траје до касно. Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком, уноси у кућу. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.
Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.
Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Бадњак води порекло од чудесне Витлејемске ноћи када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. И слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсећа на ону ноћ када се родио син божији, и када је положен у јасле на сламу.
Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.
На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак Рођења Христовог. Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекујуће радости.
По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.
Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.
Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.
Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
Издвојили смо неколико старих народних обичаја из свих крајева наше Србије, који се и даље поштују у многим сеоским, али и градским срединама где за то постоје услови:
- Још пре изласка сунца на Божић се одлазило на бунар, по такозвану неначету воду. Од те воде, којој су се приписивала магијска својства, прво се одливало за мешење чеснице, затим за умивање укућана, а потом су наливана и сва јела за божићни ручак. У народу се веровало да “неначета” вода има и исцелитељску моћ.
- Постоји веровање да је добро за Божић започети неки посао, јер би укућани и домаћинство били напредни и богати током читаве године. Започињање посла било је симболично, а посебно се почињао посао који претходне године није ишао од руке не би ли од Божића кренуло на боље.
- Не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане болети ноге, зато се одмах после изувања навлаче чарапе на ноге. У неким деловима Србије веровало се да ће младић и девојка који преспавају на божићној слами ту ноћ сањати особу за коју ће се удати, односно оженити.
- На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.
- На овај дан жене би требало да заклапају гребене, јер ће се тако зверима затворити уста.
- На Бадњи дан и Божић не ваља да се ватра на огњишту распирује дувањем, да ветар не би отресао пшеницу и да се стока не надима од траве. Уместо дувања, ватра се распирује лиснатим гранама.
- Када укућани полежу, баба или нека друга старија жена забоде нож у врата изнутра или стави глогов колац иза вата и на њега обеси мало лука да би се укућани сачували од урока, вештица и нечистих сила.
- У неким породицама кромпир нису кували о Божићу да не би добили чиреве, а код неких је забрањивано кување пиринча “да се марва не би преко године црвљала”, или, по другом објашњењу, нису га кували “да вране не би односиле пилиће”. Многи су припремали сарму. Међутим, неки је нису кували за божићни ручак, да марва не би угинула, или да прасићи не би били килави. У северној Бачкој супу су морали да једу сви укућани једном кашиком, а тек после, свако из свог тањира, што је требало да симболизује слогу у породици. У неким селима је било забрањено једење виљушкама да живина не би чепркала сламу.
- На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да би се сачувала од чини.
- После вечере поређају се све кашике уза зид по старешинству, па чија преко ноћи падне, тај ће умрети догодине.
- За бадње вече крцају се ораси. Сваки укућанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година ономе ко га је искрцао, ако не, верује се да ће побољевати и да неће те године имати среће. Ораси се бацају по угловима собе јер се верује да ће онда квочка извести пуно пилића. После вечери на Бадње вече се сви љубе да овце чувају јагањце.
- На Божић се не ваља се ни са ким свађати јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.
- Обичај је у многим крајевима да се о Бадјој вечери једе са пода одн. сламе која је по поту расута. Бадња вечера је у ствари гозба умрлим прецима тј. приношење сакраменталне жртве. Покојни преци се на тај начин позивају у кућу, у очекивању да ће помоћи. Зато им се прилази ближе, зато им се храна не нуди на столу, већ доле на слами, ближе њиховом домашају. Зато док се једе треба да влада мир, тихи гласови и мистична атмосфера.
- У Јужној Србији такође постоји веровање, али само у селима, да ко први на Бадње вече види прегорели бадњак, тај ће први видети теле када се крава отели. Вода са Бадње вечере се ставља ујутру кравама на виме да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа и уништава летину у баштама.
- У појединим местима, део пепела који је настао од бадњака се чува да би га помешаног са водом пили против главобоље или као заштита животиња од беснила.
- На Бадњи дан када се сви послови заврше, растопи се у једној већој шерпи или тигању маст, па се у њој огледају сви укућани. Ко не види своју главу, тај ће догодине умрети.
- У неким овчарским крајевима, чобанин на Бадњи дан носи под језиком камичак, јер ће се вуку тако скаменити вилице ако се приближи стаду, па неће моћи да коље овце.
- Не ваља на Бадње вече заспати док бадњак не прегори, јер ће укућани умирати без предзнака или невиђено.И бадњак се сече на посебан начин – секиром укосо са источне стране. Лош је знак ако се бадњак при пада ослони на дрво до себе уместо да падне директно на земљу. Обичај је да се остави нешто на месту на којем је некад стајало стабло. Тако се, у Шумадији, на пањ оставља половина погаче, док се друга половина поједе при повратку кући, док се у неким деловима источне Србије и Косова, око бадњака обавија мушка кошуља.
Преузмите андроид апликацију.
