Zemlje poput Norveške, Danske, Finske, Švedske i Islanda često su visoko rangirane na listama zemalja u kojima su ljudi najsrećniji i najzadovoljniji svojim životima.
Navedene zemlje uvek su među prvih deset zemalja u svetskom izveštaju o sreći otkako je ono prvi put objavljeno 2013. godine.To ne može da bude slučajnost i definitivno postoji nešto posebno u njima što ih izdvaja od ostalih.
Cene ravnotežu u životu
Skandinavci ne teže da postanu milijarderi. Znaju da budu učinkoviti na poslu i da uživaju u njemu, ali i puno vremena provode s porodicom i prijateljima, pa vreme posvećuju svojim strastima i hobijima.
U Danskoj ljudi u proseku rade 37 sati nedeljno. Većina zaposlenih odlazi s radnog mesta oko 16 sati pa im ostaje dosta slobodnog vremena. Za poređenje, ljudi u drugim zemljama često rade više od 40 sati nedeljno.
Kako bi bili što produktivniji i sve obavili na vreme, Danci ne gube vreme na razgovor s kolegama ili na pauze. Štaviše, kod njih je uobičajeno i kombinovati kancelarijski posao i rad na daljinu.
I zaposleni u Finskoj su vrlo fleksibilni pa dan mogu da rasporede u skladu sa potrebama.
U Norveškoj zaposleni koji se razbole dobijaju i do tri nedelje plaćenog bolovanja. Godišnji odmori takođe ih razlikuju od ostalih zemalja.
Danci imaju pravo na pet nedelja plaćenog odmora godišnje. Takođe, imaju pravo na „plaćeni odmor zbog stresa“ kad poslovne obaveze ili odnosi utiču na njihovo mentalno zdravlje.
Ako ste prezaposleni ili nezadovoljni svojim poslom, možete da uzmete odmor zbog stresa i vlada će vam ponuditi finansijsku podršku.
Vole da provode vreme u prirodi
Provođenje vremena na otvorenom ima pozitivan učinak na fizičko i mentalno zdravlje.
A Skandinavci u prirodi uživaju čak i na niskim temperaturama. Čak imaju i izreku: „Ne postoji loše vreme, samo loša odeća.“
Njihova ljubav prema provođenju vremena na otvorenom ima i ime friluftsliv.
Čak i kompanije podstiču svoje zaposlene da vežbaju i provode vreme na otvorenom. Politike nekih kompanija uključuju mogućnost da zaposleni, tokom radnog vremena, provedu neko vreme u prirodi.
Novopečeni roditelji imaju podršku
Novopečene majke na Islandu imaju devet meseci plaćenog bolovanja, a očevi tri meseca. Za poređenje, žene u SAD imaju samo 12 nedelja porodiljskog dopusta, i to neplaćenog.
U Švedskoj se novopečenim roditeljima daje do 480 dana bolovanja, a naknada iznosi 80 odsto njihove plate.
Dok deca ne napune osam godina, majke mogu da skrate svoje radno vreme do 25 odsto i primaju dečji dodatak dok dete ne navrši 16 godina.
Nisu pod stresom zbog novca
U mnogim zemljama ljudi troše mnogo novca na zdravstvene usluge ili obrazovanje.
U nordijskim zemljama to nije slučaj, te dve stvari su besplatne. Štaviše, podrška se pruža i nezaposlenima.
Imaju osiguranje za slučaj nezaposlenosti i izdržavanje za decu, a nude im se i mesta u programima sticanja radnog iskustva.
Veruju drugima
Ljudi u skandinavskim zemljama veruju jedni drugima, što znači da su pošteni i da im je stalo do opšteg dobra.
Nordijske zemlje takođe imaju nižu stopu kriminala, pa se ljudi osećaju bezbednije. Ta bezbednost i poverenje mogu pozitivno da utiču na njihovu dobrobit.
Na primer, ljudi iz skandinavskih zemalja veruju da će im izgubljeni novčanik biti vraćen više nego ljudi iz zemalja koje su niže rangirane u Svetskom izveštaju o sreći.
Plač, govor, ispoljavanje emocija: Koje su glavne razlike između muških i ženskih beba?
Preuzmite android aplikaciju.
