Mnogi ljudi razmišljaju o dijeti nakon Nove godine, ali u moru dostupnih informacija ponekad je teško snaći se i odlučiti koji je režim najefikasniji.
Zbog toga su stručnjaci sastavili listu dijeta za koje je naučno dokazano da su najbolje.
Mediteranska dijeta
Godinama je bio broj 1, a zvezde Holivida se zaklinju u nju. Lekari je hvale zbog udela voća, povrća i celih žitarica. Mnogo dokaza ukazuje da mediteranska ishrana jača zdravlje srca jer eliminiše unos zasićenih masti i dozvoljava samo mali unos putera, masnog mesa i peciva. Takođe je bogat mononezasićenim mastima iz maslinovog ulja i orašastih plodova i omega-3 masnim kiselinama iz morskih plodova koje podržavaju zdravo srce. Istraživanja su povezala ovu ishranu sa niskim rizikom od dijabetesa tipa 2 i moždanog udara.
Dijeta za dugovečnost
Naučnici su utvrdili da je ishrana bogata integralnim žitaricama, mahunarkama i biljnim proteinima jedan od načina da dodamo godine našim životima. Dijeta dugovečnosti uključuje 12-časovni post i potpunu eliminaciju crvenog mesa. Neka riba je dozvoljena, dok unos piletine mora biti veoma mali. Treba smanjiti unos šećera i rafinisanih žitarica. Povremeni post Povremeni post je u porastu poslednjih godina, i to sa dobrim razlogom. I 5:2 i 16:8 oblici su zasnovani na povremenom postu, to jest, uključuju jelo samo u određenom vremenskom okviru u danu ili nedelji.
Format 5:2 podrazumeva potrošnju hrane pet dana u nedelji, dok je dva dana potrebno ograničiti na 500 do 800 kalorija dnevno.
Model 16:8 se odnosi na 16 sati posta tokom dana i 8 sati kada je dozvoljeno jesti, obično između 10 i 18 sati. Neka istraživanja sugerišu da povremeni post pomaže u gubitku težine, čime se smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti i dijabetesa. Takođe je povezan sa dužim životom i kaže se da smanjuje rizik od nekih vrsta raka i neurodegenerativnih poremećaja.
Psihobiotička dijeta
Čak i oni koji ne žele da izgube težinu mogu da promene svoju ishranu radi zdravstvenih beneficija. Prema novom istraživanju, psihobiotička dijeta, koja uključuje bogatu vlaknima i fermentisanu hranu, može smanjiti stres i poboljšati san. Pristup uključuje jesti šest do osam porcija voća i povrća dnevno bogatih prebiotičkim vlaknima, kao što su luk, praziluk, kupus, jabuke i banane. Oni koji je slede konzumiraju i pet do osam porcija žitarica dnevno i tri do četiri porcije povrća nedeljno, kao i dve do tri fermentisane namirnice dnevno, poput kiselog kupusa, kefira i jogurta.
Napitak koji jača zglobove: Pun je minerala, vitamina i proteina, a idealan je za užinu
Preuzmite android aplikaciju.
