Rak grlića materice se javlja u nešto mlađoj životnoj dobi, 2020. godine trećina novootkrivenih žena bila je mlađa od 50 godina, a rak grlića materice je treći po učestalosti karcinom kod žena od 30 do 39 godina, posle raka dojke i raka štitne žlezde.
Rak grlića materice se može sprečiti edukacijom i vakcinacijom mladih pre polnog odnosa i redovnim ginekološkim pregledima radi otkrivanja promena na materici pre nego što se rak razvije.
Koliko se često javlja rak grlića materice?
Rak grlića je drugi najčešći karcinom kod žena posle karcinoma dojke.
U zemljama EU i razvijenim zemljama sveta bolest je praktično iskorenjena. Predstavlja bolest koja pripada istoriji medicine. To je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije.
U Srbiji, nažalost, godišnje umre imeđu 300 do 900 žena od raka grlića materice. Incidencija obolevanja je između 12/100 000 i čak 35/100 000.
Koji su metodi prevencije raka grlića materice?
Postoje primarni i sekundarni metodi prevencije. Primarna prevencija je sprečavanje nastanka bolesti (na primer vakcinacija), a sekundarna je rano otkrivanje bolesti (na primer kolposkopija ili PAP bris). Za mnoge maligne bolesti primarne prevencije nema, jer se još uvek ne zna šta ih izaziva (za razliku od infektivnih bolesti).
Da li je rak grlića materice izlečiv?
Ukoliko se rak grlića materice otkrije na vreme, u premalignoj fazi, izlečiv je 100%. Da li je procedura uzimanja brisa grlića materice bolna i kako se izvodi? Uzimanje brisa je potpuno bezbolno i bezopasno. Po zauzimanju položaja za ginekološki pregled, pod spekulumom se četkicom uzme bris deskvamiranih (već sljuštenih) ćelija koje oblažu grlić materice i ćelija koje oblažu cervikalni kanal.
Da li je procedura skupa? Da li nešto treba da platim?
Uz overenu zdravstvenu knjižicu ili u procesu organizovanog skrininga postupak je potpuno besplatan.
Koji su faktori rizika za nastanak raka grlića materice?
- Rano stupanje u polne-seksualne odnose
- Česta promena seksualnih partnera
- Nedovoljno korišćenje kondoma pri odnosima sa novim ili nepoznatim partnerom.
- Loš socio-ekonomski status
Šta je to Humani Papiloma Virus (HPV)?
Rak grlića materice je jedan od retkih malignih promena kod kojih se zna šta ga izaziva. Izaziva ga Humani Papiloma virus (HPV). Njega ima u preko 80 različitih sero tipova (isti virus ali malo strukrurno promenjen). HPV se deli na one serotipove sa izraženim onkogenim potencijalom i na manje onkogene. Za nastanak raka grlića materice je neophodno prisustvo HPV-a. Karcinom grlića materice se razvija isključivo pod uticajem HPV-a, ali prisustvo HPV ne mora usloviti pojavu karcinoma. Nema karcinoma bez HPV-a, ali ima HPV bez onkološkog ishoda.
Ko može dobiti HPV?
Svako ko je seksualno aktivan (ili je bio seksualno aktivan) može dobiti HPV. HPV je toliko čest da da skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene ga dobiju tokom svog života. Ovo je tačno i za ljude koji imaju seksualne odnose sa samo jednim partnerom tokom svog života.
Koliko je potrebno da prođe od zaražavanja HPV-om do razvoja maligne bolesti?
Posle ulaska u ćeliju pa do razvoja raka treba da prođe 8 do 10 godina. Za to vreme ćelije zaražene virusom prolaze kroz premaligne promene, koje se mogu na vreme identifikovati jednostavnim PAP testom. Grčki ginekolog, Dr Papanikolau je još pre oko 100 godina osmislio način farbanja predmetnog stakalca sa deskvamiranim ćelijama sa grlića materice. Tim metodom jasno se izdvoje hormonske faze ćelije i ćelijska jedra postaju dostupna za gledanje pod mikroskopom.
Šta je skrining raka grlića materice?
Skrining je masovno pozivanje ciljne populacije bez simptoma na testiranje i tumačenje testova sa ciljem da se identifikuju osobe pod visokim rizikom za nastanak maligne bolesti, praćeno kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. Skrining omogućava ne samo otkrivanje raka grlića materice u ranoj fazi, već i otkrivanje prekanceroznih promena, čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena. U zemljama, uglavnom razvijenim, u kojima se organizovani skrining programi uspešno primenjuju već nekoliko decenija, zabeležen je dramatičan pad smrtnosti od raka grlića materice, kao npr. u Republici Finskoj, za čak 80%.
Rak grlića materice obično ne daje simptome, ali ponekad su to:
- Krvarenje nakon seksualnog odnosa
- Sukrvičav iscedak
- Neredovna menstruacija
- Bol, koji predstavlja kasni simptom
4. februar – Svetski dan borbe protiv raka: Priča jedne od nas
Preuzmite android aplikaciju.
