Овај дан се обележава свуда у свету са циљем да се подигне свест о ризику настанка болести и подстакне, кроз што једноставније мере, њена превенција, правовремено откривање и лечење.
Статистике су поражавајуће, чињеница је да рак у Србији годишње однесе око 20.000 живота, док се истовремено у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести.
То су чињенице које ми не можемо изменити, те не можемо урадити ништа да рак нестане из друштва и да се више никада никоме не догоди. Оно што можемо да урадимо је да заштитимо себе и посветимо се свом здрављу и редовним превентивним прегледима.
По мени је сваки дан, дан борбе против рака. Зато што свако од нас има неког ко се није изборио са опаком болешћу, и свако од нас познаје барем једну особу која се борила, или се још бори са карциномом. Свесно или несвесно ми се боримо против њега сваки дан. И ја зато сваки пут када ми се укаже прилика да причам о томе, ја причам. Нисам стручна и нисам лекар, али као неко ко је победио канцер мислим да имам шта да кажем.
Медицина и лекари имају објашњење за све и све ћете сазнати од њих ако их питате. И како ће тећи ваше лечење, какав ће бити исход, који су вам проценти за преживљавање и какав ће бити квалитет вашег живота. Све информације ћете добити, чак и како ће ваше тело да функционише након хемиотерапија и зрачења. Све, баш све…
Али нико вам никада неће рећи како ће вам бити у души. На души канцер оставља највеће ране и пукотине.
Канцер оде, али његов отисак у телу и души остане као подсетник да ако сте победили њега, сви остали противници који долазе после њега ће бити много слабији.
Подсећа вас свакодневно да не смете никога да пустите да вас победи. Говори вам свакодневно да морате себи бити најважнији и да морате бринути о себи и да НЕМА ПРЕДАЈЕ! Ја од себе очекујем много након канцера. Од њега сам много добила, морам да га поштујем. Узео је од мене само оно што за мене није било добро и што није требало да остане. Захвална сам му на свему што је урадио за мене. Вратио ми је осмех на лице и вољу за животом. Огромну вољу за животом, смехом и срећом.
Никада га нећу заборавити, никада се неће догодити да га избришем из живота, али га се више не бојим.
Моја душа, мозак и ја смо се договорили да ћемо живети у хармонији. Да ћемо сарађивати и бити увек усклађени. Да ће сваки пут особе које нам не пријају, које нас не воле и не цене довољно, отићи из нашег живота. Да ћемо време преостало на овој планети посветити људима који то заслужују. Да ћемо сваки пут рећи оно што осећамо и рећи „НЕ“ стварима које нам не пријају. Да ћемо знати тачно шта желимо од живота и ићи равно ка циљу. Да ће живот бити поплочан латицама ружа, а када и не буде да ћемо се борити да опет буде. Хеј, па ипак смо ми ти који бирамо како ћемо живети. Да су сва лоша стања у животу краткотрајна и да је лепих ствари превише да бисмо трошили дане на лоша сећања. И да ако брод заиста тоне не мора и нас да повуче… Све то смо договорили и кренули даље једног јутра.
Зашто су се душа, тело и мозак усагласили ?
Зато што сам канцер доживела као опомену. Опоменута сам била да нешто нисам радила добро и да је време да се променим. Очигледно да регуларним методама нисам успела да променим себе и нисам успела да се суочим са страховима. Зато је карцином стигао као гласник. Јасним и гласним тоном ми „објаснио“ да негде грешим, да треба другачије.
И ја сам прихватила изазов. Прихватила све промене које је донео и одлучила да ће то бити за моје добро. Научила да живим са сећањем да је некада постојао у мом животу. Најмање што очекујем од себе након канцера је да ако сам победила њега и ако сам победила тај страх од непознатог, да су сви други проблеми мањи и безначајнији.
Ако већ не можете да га избегнете, а не можете онда победите и борите се. Немојте се предавати и не дозолите да победи!
НЕМА ПРЕДАЈЕ!
Закажите преглед, прегледајте се и борите се против канцера сваки дан, не само данас!
Прегледај се, некоме си све на свету!
Аутор текста: Јелена Вујовић
Lice grada: Prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović – Omiljeni doktor Novosađana (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
