U srcu fruškogorskog kraja, nadomak Novog Sada, nalazi se manastir Krušedol, mesto gde je zabeležena jedna od najznačajnijih stranica u istoriji srpske kuhinje.
Prema većini stručnjaka, prvi štampani srpski kuvar, nazvan Srbskij kuvar (Srpski kuvar), nastao je zahvaljujući trudu i veštini jeromonaha Jeroteja Draganovića, koji je upravo u ovom manastiru priredio i štampao ovu knjigu na Petrovdan 1855. godine.
U predgovoru ove knjige, jeromonah Jerotej Draganović izražava svoju želju da bude koristan svom narodu, ističući svoje višegodišnje trudovanje u pripremanju jela koja će biti od velike koristi za srpski narod.
Pre nego što je stupio u monaški red, Jerotej je učio umetnost kuvanja u Dvoru kod Njegove Svetlosti Gospodina Patrijarha, postigavši značajan uspeh u tom poduhvatu. To iskustvo mu je omogućilo da sastavi knjigu koja će postati temelj srpske kulinarske tradicije.
Srbskij kuvar sadrži 302 pravila pripremanja različitih jela, svako od njih pažljivo ispitano i provereno od strane samog autora.
Knjiga nudi recepte za ukusna i zdrava jela, istovremeno podstičući ekonomičnost u domaćinstvu.
Upravo ova knjiga je postala osnova za učenje budućih generacija Srba, omogućavajući im da nauče kako da spremaju jela bez preterane upotrebe masti i drugih nezdravih sastojaka.
Iako je originalna verzija knjige štampana na slavenosrpskom jeziku, izdanje iz 1989. godine je pretrpelo određene izmene i dopune kako bi bilo prilagođeno modernim čitaocima. Međutim, postoji i zamerka što se u mnogim receptima kao sastojak navodi prašak za pecivo, što je malo verovatno s obzirom na istorijski kontekst i dostupnost ovog sastojka u to vreme.
Srbskij kuvar, potpisan od strane jeromonaha Jeroteja Draganovića, ostaje značajno delo u istoriji kulinarstva ovog regiona, istovremeno predstavljajući dragoceni deo kulturnog nasleđa Srbije.
Ova knjiga zaslužuje posebno mesto u svakoj porodičnoj biblioteci, podsećajući nas na bogatu tradiciju i kulinarsko umeće naših predaka.
Preuzmite android aplikaciju.
