Научници су коначно потврдили оно што многи од нас већ одавно осећају време заиста иде спорије када сте у теретани. И не, није у питању досада, нити особа на траци поред вас која не престаје да прича телефоном.
У малом истраживању, учесници су возили стационарни бицикл и затим покушали да процене када је прошло 30 секунди. Резултати су показали да су испитаници у просеку “мерили” време 8–9 одсто брже него што је заиста пролазило, што значи да им се чинило да сат иде спорије.
Иако ова студија на први поглед делује забавно, ефекат који је откривен отвара бројна важна питања о томе шта се заправо дешава у нашем телу и уму током физичке активности. Научници су се фокусирали на психолошке аспекте, али је јасно да током вежбања долази и до читавог низа физиолошких промена. За спортисте који желе да побољшају ритам и прецизност током тренинга, то би могло да значи да морају да узму у обзир читав низ различитих фактора.
У истраживању је учествовало 33 испитаника који су на стационарном бициклу прелазили 4.000 метара. Током сваке вожње тражено је од њих да процене пролазак 30 секунди на пет тачака: пре старта, након 500, 1.500 и 2.500 метара, и одмах по завршетку. Учесници су радили три различите вожње: прву сами (као временску пробу), другу против виртуелног противника и трећу као праву трку против стварног супарника. Након сваке вожње оценили су свој осећај напора, али им није било задато којом брзином треба да возе, осим у трци са противником.
Резултати су били изненађујући: “Није било разлике између различитих услова вежбања нити између мерених тачака”, наводе истраживачи. Другим речима, присуство такмичара или додатни напор да га победе нису променили субјективни осећај проласка времена чак ни како се физички напор повећавао.
Иако је истраживање мало, са само 33 учесника, тим научника истиче да су њихови закључци нови и без преседана у досадашњој литератури. Наука о спорту и физиолошкој припреми спортиста у последњих неколико деценија напредовала је огромним корацима, отварајући могућности за испитивање потпуно нових феномена, а перцепција времена током физичког напора свакако је један од њих.
Рад је објављен у научном часопису Brain and Behavior, а аутори студије, научници из Холандије и Енглеске, фокусирали су се на спортско-психолошки аспект проблема. Њихов закључак је јасан: ако такмичење и присуство ривала не помажу да се време “убрзано” доживи, спортисти морају пронаћи друге начине да остану ментално ангажовани и мотивисани током тренинга.
Тачно темпирање и одржавање ритма пресудни су за врхунске спортисте. На пример, Мајкл Фелпс се ослањао на менталну визуализацију технику којом у мислима “пролази” кроз цео наступ, до нивоа аутоматског рефлекса. Свака секунда и покрет су важни: погрешан тренутак окрета могао би да значи пропуштен светски рекорд.
– Потребно је још истраживања да би се до краја разумела улога спољашњих фактора, интензитета и трајања вежбања на перцепцију времена током физичке активности – закључују аутори. – Сви ови фактори утичу на тачност темпирања, ритам и успешно постизање оптималних резултата у различитим спортовима.
Они додају да би савремене технологије, попут светлосних система који прате ритам тренинга, могле помоћи спортистима да лакше контролишу темпо и потрошњу енергије. Јер, како закључују истраживачи, управљање временом током физичког напора није само психолошки изазов, то је вештина коју свако мора сам да научи и усаврши.
5 навика које могу да смање стрес за 10 минута: Све су врло једноставне
Преузмите андроид апликацију.
