Visoke letnje temperature su već u punom jeku, a tek nas čeka nekoliko toplotnih talasa. Zbog toga je važno biti spreman i upoznati sa najvažnijim uputstvima za zaštitu od toplote i svih posledica koje toplotni talasi mogu ostaviti, posebno od toplotnog udara.
Šta je toplotni udar?
Toplotni udar (hipertermija) je najteži oblik poremećaja organizma usled dugotrajnog i prekomernog izlaganja visokoj toploti i nefunkcionisanja termoregulacionih mehanizama. Manifestuje se kao iznenadni sistemski inflamatorni odgovor organizma. Razlikujemo dva oblika toplotnog udara – klasični i toplotni udar izazvan stresom. Klasični toplotni udar nastaje tokom dužeg izlaganja toploti, a uglavnom se javlja u letnjim mesecima i kod starijih osoba, posebno onih sa ograničenom pokretljivošću.
Toplotni udar izazvan vežbanjem karakterističan je za zdrave i aktivne ljude, tačnije, posebne grupe kao što su sportisti, građevinski radnici ili drugi radnici na otvorenom.
Simptomi toplotnog udara
- Crvena i vruća koža
- Glavobolja
- Konfuzija
- Grčevi u mišićima
- Mučnina
- Umor
- Razdražljivost
- Ubrzani puls (otkucaji srca)
- Ubrzano disanje
- Nesvestica
- Temperatura tela iznad 40 stepeni
Ko je u najvećem riziku?
Hronični pacijenti, posebno oni koji pate od kardiovaskularnih bolesti. Ljudi stariji od 65 godina. Deca. Radnici na otvorenom, sportisti, vojnici… Šta se dešava u našem telu tokom velikih vrućina? Krvni sudovi se šire (vazodilatacija), što dovodi do pada pritiska. Promena krvnog pritiska može izazvati slabost i nesvesticu. Srce kuca brže i može doći do srčanog udara. Obim cirkulacije se smanjuje i krv postaje gušća što može izazvati trombozu. Hlađenjem tela, odnosno znojenjem, tečnosti i elektroliti se gube iz tela, a intenzivno znojenje može izazvati toplotne grčeve i iscrpljenost. UV zračenje može izazvati nastanak malignih neoplazmi na koži (npr. melanoma). UV zračenje može izazvati razvoj katarakte u oku.
Kako se ponašati tokom velikih vrućina?
Za vreme velikih vrućina, odnosno tokom letnjih meseci, važno je da budete oprezni i pravilno čuvate zdravlje sebe i svojih najmilijih.
Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere, i to:
Izbegavajte izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti, posebno između 10 i 17 časova – ovo posebno važi za osobe sa povećanim rizikom od toplotnog udara.
Izbegavajte izlaske u najtoplijem delu dana.
Pijte dovoljno tečnosti, odnosno negazirane vode ili niskokaloričnih pića bez kofeina, alkohola i šećera.
Važno je da stalno pijete tečnost, a ne samo kada osećate žeđ. Nosite laganu i široku odeću jarkih boja i prirodnih materijala.
Ne zaboravite pokrivala za glavu (šeširi, kape) i naočare za sunce. Jedite više manjih obroka bogatih svežim povrćem i voćem.
Istuširajte se mlakom vodom, a možete staviti i hladne obloge.
Ako radite ili trenirate na otvorenom, pravite češće pauze u hladu i pijte više tečnosti – 1,5 čaše na svakih 30 minuta.
Takođe je važno prilagoditi temperaturu prostorije u kojoj boravite.
Preporučuje se održavanje sobne temperature ispod 32 stepeni tokom dana i 24 stepeni noću.
Tokom dana zatvorite prozore i spustite roletne, posebno one okrenute suncu.
Isključite sva veštačka svetla i ugasite što više električnih uređaja u svom domu.
Noću otvorite što više prozora kako bi svežiji noćni vazduh ušao u prostor. Na ekstremnoj vrućini možete raširiti mokre peškire, ali budite oprezni jer to povećava vlažnost.
Prilikom klimatizacije prostorije, uverite se da potrebna temperatura nije niža od 7 stepeni spolja.
Električni ventilatori se najbolje koriste uveče da bi se poboljšala cirkulacija svežeg vazduha. Izaberite najhladniju sobu za boravak.
Ostale preporuke
- Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno da radite, uradite to u najhladnije doba dana, što je obično između 4 i 7 ujutru i posle 5 popodne
- Potražite senku
- Ne ostavljajte decu ili životinje u parkiranom vozilu
- Redovno koristite proizvode sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja
- Deci je potrebna posebna zaštita – potrebno je da koriste zaštitnu opremu sa najvećim faktorom (50+) i da ih oblače u laganu odeću koja ih takođe štiti od UV zraka
- Prilagodite svoju izloženost suncu UV zračenju uzimajući u obzir dnevne promene vrednosti UV indeksa
- Ako vozite, izbegavajte putovanje u najtoplijem delu dana
- O pojavi toplotnih talasa saznajte na zvaničnom sajtu Državnog hidrometeorološkog zavoda
Na šta treba da obrate pažnju hronični bolesnici?
Redovno uzimajte propisanu terapiju. Držite lekove na temperaturi ispod 25 stepeni ili u frižideru (pogledajte uputstvo za upotrebu u uputstvu o leku). Potražite savet lekara ako imate hroničnu bolest ili uzimate više lekova, posebno one za pojačano mokrenje i snižavanje krvnog pritiska. Ako imate srčano oboljenje, pokušajte da izlazite samo ujutru i uveče, ili kada su temperature niže, a tokom dana boravite u klimatizovanim prostorijama na temperaturi između 22 i 24 stepeni. međutim, zapamtite da razlika u temperaturi u kući / stanu i spolja ne bi trebalo da prelazi 7 stepeni. Obavezno prijavite lekaru svako pogoršanje vašeg zdravlja. Češće proveravajte i merite krvni pritisak i vodite dnevnik krvnog pritiska. I bubrežni bolesnici treba da budu oprezni – temperatura dodatno opterećuje rad bubrega. Ako imate akutnu infekciju ili ste imali akutnu bolest ili ste imali operaciju, trebalo bi da izbegavate izlaganje toploti. Pijte puno tečnosti. Jedite umereno i neka se vaša ishrana zasniva na sezonskom povrću i voću.
Da li znate koja vam opasna bolest preti u zavisnosti od vaše krvne grupe?
Preuzmite android aplikaciju.
