Istraživanja pokazuju da postoje namirnice koje mogu začepiti vaše arterije ako ih redovno jedete, a saznanje koju hranu izbegavati ili ograničiti može vam spasiti život.
Začepljene arterije nastaju kada se nakuplja plak i ograničava protok krvi u tkiva i vitalne organe u telu. Stanje se naziva ateroskleroza i može zahvatiti skoro svaki deo tela, uključujući arterije u srcu, mozgu, rukama, nogama, karlici i bubrezima. Blokada arterija su tihe ubice i obično ne pokazuju simptome sve dok se ne pojavi veliki zdravstveni problem kao što su srčani problemi kao što su koronarna arterijska bolest, srčana insuficijencija ili moždani udar. Uvek se savetuje da idete u korak sa rutinskim posetama lekaru. Ako se uhvate dovoljno rano, vežbanje i promene načina života mogu pomoći u smanjenju rizika od blokade pre nego što se napravi značajna šteta. Ograničavanje i izbegavanje određene hrane može pomoći u smanjenju rizika od ateroskleroze, kao i da drži holesterol pod kontrolom.
Slanina
Slanina može biti toliko bogata mastima da može dovesti do začepljenja arterija. Visok nivo zasićenih masti podstiče upalu koja može izazvati dehidraciju ćelija kože i doprineti aterosklerozi, što je postepeno sužavanje krvnih sudova koje dovodi do srčanog ili moždanog udara. Još jedan veliki zdravstveni rizik povezan sa slaninom je to što može da sadrži mnogo natrijuma. Većina ljudi nije svesna visokog nivoa soli i drugih konzervansa koji se nalaze u slanini, zbog čega je konzumiraju previše, ne shvatajući da je njihov dnevni unos daleko iznad preporučenih granica. To može dovesti do brojnih problema kao što su zadržavanje vode i visok krvni pritisak.
Puter
Nedostatak upotrebe putera je taj što njegov visok nivo zasićenih masti može dovesti do začepljenja arterija i neželjenog nivoa holesterola ako se konzumira u prekomernoj količini. Dakle, umerenost je ključna kada je u pitanju potrošnja putera. Jedna od opcija je prelazak na nemasni mlečni namaz sa smanjenim sadržajem zasićenih masti. Postoje i veganski namazi koji su posebno dizajnirani da zamene u receptima, kao što je margarin napravljen od orašastih plodova, semenki, pa čak i biljaka kao što je maslinovo ulje.
Keksići
Nažalost, sastojci poput putera, pavlake, soli i šećera ispunjavaju ove poslastice visokim nivoom zasićenih masti i natrijuma, dve stvari koje mogu povećati rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti ako se konzumiraju u višku. Jedenje previše keksa takođe znači da ćete verovatnije konzumirati izvore trans masti, koje su povezane sa otvrdnutim arterijama i drugim zdravstvenim posledicama. Sve u svemu, važno je zapamtiti da keksi sami po sebi nisu loši – kao i bilo šta drugo, potrebno ih je konzumirati umereno da bi vaša ishrana bila uravnotežena. Jednostavan predlog bi bio da izaberete keks od celog zrna pšenice ili one napravljene od drugih vrsta zdravih žitarica. Takođe možete kombinovati ove zdravije kolačiće sa opcijama koje dodaju hranljivu vrednost, kao što su sveže voće i jogurt sa niskim sadržajem masti.
Puno mleko i sir
Punomasno mleko i sir predstavljaju pravi zdravstveni izazov za pojedince i društvo jer se mlečni proizvodi često koriste u mnogim namirnicama koje jedemo. Konzumiranje previše ovih proizvoda može dovesti do začepljenja arterija, što je glavni uzrok moždanog i srčanog udara – dva vodeća uzroka smrti u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Zato je važno da tačno razumete koliko mleka i sira treba da konzumirate svaki dan pre nego što se vratite na normalnu ishranu. Zdravstveni stručnjaci predlažu da se unos mlečnih proizvoda ograniči na najviše 2 porcije dnevno, dok se veći deo zamenjuje zdravim alternativama kao što su sojino mleko ili bademovo mleko. Smanjenje količine punomasnog mleka i mlečnih proizvoda u našoj ishrani može biti odličan način da poboljšamo opšte zdravlje. Jedna efikasna strategija je smanjenje veličine porcija.
Prženu hranu
Prženje hrane je uobičajen način da se brzo pripremi obrok, ali može predstavljati veliki rizik po vaše zdravlje. Hrana koja je pržena u dubokom prženju obložena je nezdravom masnoćom i uljem koji izazivaju začepljenje arterija. Količina masti i holesterola u prženoj hrani se dramatično povećava, što može dovesti do povišenog krvnog pritiska i povećanog rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara. Štaviše, pržena hrana obično zahteva dvostruko ili čak tri puta više ulja nego druge metode kuvanja, što može učiniti obrok pun kalorija, a ne hranljivih materija.
Važno je zapamtiti da je umerenost ključna kada konzumiramo prženu hranu – umerenost nam omogućava da uživamo u određenim ukusima bez žrtvovanja zdravlja. Jedan sjajan način da uživate u prženoj hrani bez brige o ulju koje začepljuje arterije ili upalu koje može izazvati je pečenje umesto prženja. Pečenje predstavlja jednostavnu i brzu alternativu koja rezultira jednako dobrim ukusom.
Preuzmite android aplikaciju.
