У петак 17. маја у Музеју савремене уметности Војводине отворена је изложба „Душан Крстић: Архитектура“ у Музеју савремене уметности Војводине. Настављајући серију изложби посвећених архитектури друге половине XX века у Војводини, МСУВ је организовао ретроспективну изложбу архитекте Душана Крстића, као једног од водећих домаћих архитеката тога доба.
Кустос Владимир Митровић је на отварању истакао: „Хтели смо да направимо једну савремену изложбу у којој бисмо на студиозан и занимљив начин приказалли дело архитекте Крстића, али и време у коме је његова архитектура настала. Стога смо, крајем протекле године, снимили документарни филм о Крстићу, где је по први пут у телевизијском формату испраћен ток његовог архитектонског стваралаштва. Такодје изложили смо и већи број његових чланака, као и књига и студија у којима је о њему говори. Ангажовали смо и студенте који су за ову прилику израдили архитектонске макете Крстићевих дела као и анализу његовог програма становања. Пре пар недеља на школи сликања која се код нас у музеју организује, дали смо задатак деци различитог узраста да цртају на основу Крстићевих зграда, па је тако њихов рад и интегрално укључен у саму изложбу. Пратећу монографију такође смо урадили заједно са дизајнером изложбе, академским сликарем Ђулом Шантом чиме је читав пројекат и визуелно заокружен.“
У свом обраћању, Драгана Константиновић са Департмана за архитектуру и урбанизам захвалила се свим учесницима изложбе, наставницима, асистентима и студентима са Департмана, фотографу Рељи Иванићу, рецензентима, дизајнеру, саговорницима, као и осталима који су дали допринос пројекту. Затим се осврнула на опус професора Крстића, чији приступ и рад је парадигматски за разумевање једне стваралачке епохе. Његово професионално деловање није било искључиво пројектантског карактера, него је укључивало посвећено истраживање појава на светској архитектонској сцени, као и рад на синтези искустава локалне пројектантске праксе. Управо зато, Крстић је редовно објављивао своја запажања у актуелним часописима из области архитектуре, а рад на Департману за архитектуру, на крају своје професионалне каријере искористио је управо да синтетише своја знања, продуби специфична интересовања и пренесе своје богато искуство новим генерацијама пројектаната. Зато, истакла је Константиновић, изузетно је значајно да се са његовим радом упознају студенти, који су и учествовали на реализацији изложбе, и дала реч колегиницама, Нини Чегар и Катарини Дојчев.
Студенткиње су образложиле значај проучавања локалних архитектонских тема у процесу образовања младих архитеката, као начин да се изблиза упозна средина у којој ће већина њих деловати. У том погледу, дело професора Крстића, са којим су се упознале посредно, кроз његову продукцију, оставило је снажан траг у просторима Новог Сада. Истраживање његових кућа, текстова и теоријских модела, сматрају посебно значајним, јер пружа увид у један специфичан систем вредновања архитектонске продукције и високих етичких стандарда. На крају, Чегар и Дојчев су отвориле изложбу и позвале студенте и јавност да је посете.
Изложба „Душан Крстић: Архитектура“ наставак је сарадње МСУВ и Департмана за архитектуру и урбанизам ФТН Универзитета у Новом Саду на проучавању богатог архитектонског модернистичког наслеђа где су у кустоски рад били укључени и студенти различитих година студија. Уз пратећу монографију о арх. Крстићу, изложба је завршетак пројекта у коме је валоризована архитектонска и професорска каријера једног од значајних архитеката војвођанског регионалног модернизма друге половине протеклог столећа.
Током трајања изложбе биће организовани и различити пропратни садржаји, филмска пројекција документарног филма посвећеног Крстићевом животу и његовим делима као и радионице за студенте, децу и омладину различитих узраста.
Изложба ће бити отворена до 2. јуна 2024. године. МСУВ је отворен за посетиоце од уторка до недеље, од 10 – 18 часова, а уочи Међународног дана музеја који се обележава 18. маја, МСУВ ће задржати традицију Ноћи музеја и бити отворен за посетиоце до поноћи.
Душан Крстић (Нови Сад, 1938–2013) је дипломирао на Архитектонском факултету у Београду (1962). Каријеру архитекте започео у Пројектном заводу Војводине, потом као пројектант био ангажован у Заводу за физичку културу и Новотехни (до 1976). Од тада до 2001. водећи је архитекта пројектног бироа Пројекат 76 новосадског Неимара. На Архитектонском одсеку Факултета техничких наука у Новом Саду био је ванредни професор на предметима Становање и Архитектонско пројектовање (2001–2005). Аутор је бројних стамбених и јавних објеката у којима је дао значајан допринос савременом војвођанском градитељству, као један од водећих архитеката свога доба. Одржао је више јавних предавања из области архитектуре и њене савремене историје у Новом Саду и Београду. Чланке, студије, критике и рецензије објављивао је у више стручних часописа и дневних новина. Добитник је Октобарске награде града Новог Сада (1972) и Табаковићеве награде за архитектуру за целокупно стваралаштво. (2002).
Партнери изложбе су Департман за архитектуру и урбанизам ФТН Универзитета у Новом Саду, и Радио-телевизија Војводине.
„Furioza“ stiže na „Blockbuster night“ u „Cineplexx Promenada“! Ulaznice u prodaji!
Преузмите андроид апликацију.
