Otežano disanje problem je sa kojim se većina ljudi susrela makar jednom u životu. Znate onaj grozni osećaj kada vam se čini da nemate dovoljno vazduha, nakon čega često dolazi i panika, a onda i borba za svaki sledeći udah.
Šta je to otežano disanje, na koje zdravstvene probleme upućuje i kada je vreme da se javimo lekaru specijalisti otkriva nam prof. dr Wolfgang Popp, specijalista pulmologije na čuvenoj Bečkoj privatnoj klinici (Wiener Privatklinik).
„Teško disanje znači da pacijent ima osećaj da nema dovoljno vazduha. Kratkoća daha može biti rezultat subjektivnog osećaja, ali i realnog problema sa disanjem. Često se može desiti da pacijenti imaju kratak dah, iako su svi nalazi dobri i nema neke veće zdravstvene probleme“.
„Međutim, često se dešava da se iza kratkog daha kriju neke organske bolesti, kao što su bolesti pluća ili srca, anemija. Kratkom dahu bi trebalo relativno brzo pronaći uzrok ako se javi akutno, za razliku od slučaja kada je ovaj simptom hronična pojava“ – kazao je doktor Popp.
Prema njegovim rečima, uzrok osećaja kratkog daha u plućima obično su astmatične tegobe koje se javljaju zbog alergija. Međutim, otežano disanje često se javlja i usled infekcija, ali može imati i mnoge druge uzroke.
„Kod starijih pušača često se radi o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP ), a uzrok akutne kratkoće daha mogu biti plućna embolija ili neke retke bolesti poput pneumotoraksa. Osim toga, kratak dah može upućivati i na bolesti srca, ali to treba razjasniti u diferencijalnoj dijagnozi“ – ističe.
To znači, kako kaže, da se kod mladih pacijenata najčešće pomisli na alergije, kod starijih na kardiovaskularna oboljenja, kod pušača na HOBP , a kod osoba koje imaju kratak dah tokom spavanja na apneju u snu.
„Takođe, važno je raspitati se i o svim pratećim simptomima kao što su kašalj, šum u disajnim putevima, sputum ili bol“ – pojašnjava doktor.
Kada je teško disanje praćeno drugim simptomima kao što su umor, bol u grudima, knedla u grlu ili nadimanje, to može upućivati na moguće specifičnihe bolesti kao što su bronhijalna astma, HOBP , plućna embolija, rak pluća, apneja u snu itd.
Na pitanje da li je opasnije kada se teško disanje javi pri naporu ili u snu, doktor Rorr odgovara da je kratkoća daha najopasnija kada se javi akutno ili se akutno pogorša.
„Dispneja pri naporu može biti indikacija astme ili srčanih bolesti. Noćna dispneja može biti simptom apneje u snu, a disajni zvuci mogu biti znak respiratorne bolesti. U kombinaciji sa edemom nogu, dispneja može biti znak srčane insuficijencije“ – navodi.
A kada je vreme za odlazak kod specijaliste?
„U slučaju novih ili pogoršanja već poznatih simptoma, potrebno je dodatno razjašnjenje i odlazak kod doktora, idealno plućnog specijaliste, obično uz test plućne funkcije i rendgenski snimak, zajedno sa torakalnom ST, ili dalje kod kardiologa i interniste“ – kaže dr Rorr.
Prema njegovim rečima, respiratorni problemi se obično leče u skladu sa njihovim uzrokom.
„U slučaju opstrukcije, odnosno suženih disajnih puteva, inhalacionom terapijom se otvaraju bronhije, a u zavisnosti od uzroka kod astme i HOBP se koristi i antiinflamatorna terapija. U slučajevima teške opstrukcije dostupne su moderne terapije u obliku terapija antitelima ili ciljanih terapija“.
„U slučaju alergija koriste se specifične terapije i prevencije, dok se bronhitis leči medicinskim tretmanima u kombinaciji sa fizičkim metodama za mobilizaciju sluzi, kao u slučaju bronhiektazije“ – zaključuje dr Wolfgang Popp.
Preuzmite android aplikaciju.
