Отежано дисање проблем је са којим се већина људи сусрела макар једном у животу. Знате онај грозни осећај када вам се чини да немате довољно ваздуха, након чега често долази и паника, а онда и борба за сваки следећи удах.
Шта је то отежано дисање, на које здравствене проблеме упућује и када је време да се јавимо лекару специјалисти открива нам проф. др Wolfgang Popp, специјалиста пулмологије на чувеној Бечкој приватној клиници (Wiener Privatklinik).
„Тешко дисање значи да пацијент има осећај да нема довољно ваздуха. Краткоћа даха може бити резултат субјективног осећаја, али и реалног проблема са дисањем. Често се може десити да пацијенти имају кратак дах, иако су сви налази добри и нема неке веће здравствене проблеме“.
„Међутим, често се дешава да се иза кратког даха крију неке органске болести, као што су болести плућа или срца, анемија. Кратком даху би требало релативно брзо пронаћи узрок ако се јави акутно, за разлику од случаја када је овај симптом хронична појава“ – казао је доктор Popp.
Према његовим речима, узрок осећаја кратког даха у плућима обично су астматичне тегобе које се јављају због алергија. Међутим, отежано дисање често се јавља и услед инфекција, али може имати и многе друге узроке.
„Код старијих пушача често се ради о хроничној опструктивној болести плућа (HOBP ), а узрок акутне краткоће даха могу бити плућна емболија или неке ретке болести попут пнеумоторакса. Осим тога, кратак дах може упућивати и на болести срца, али то треба разјаснити у диференцијалној дијагнози“ – истиче.
То значи, како каже, да се код младих пацијената најчешће помисли на алергије, код старијих на кардиоваскуларна обољења, код пушача на HOBP , а код особа које имају кратак дах током спавања на апнеју у сну.
„Такође, важно је распитати се и о свим пратећим симптомима као што су кашаљ, шум у дисајним путевима, спутум или бол“ – појашњава доктор.
Када је тешко дисање праћено другим симптомима као што су умор, бол у грудима, кнедла у грлу или надимање, то може упућивати на могуће специфичнихе болести као што су бронхијална астма, HOBP , плућна емболија, рак плућа, апнеја у сну итд.
На питање да ли је опасније када се тешко дисање јави при напору или у сну, доктор Рорр одговара да је краткоћа даха најопаснија када се јави акутно или се акутно погорша.
„Диспнеја при напору може бити индикација астме или срчаних болести. Ноћна диспнеја може бити симптом апнеје у сну, а дисајни звуци могу бити знак респираторне болести. У комбинацији са едемом ногу, диспнеја може бити знак срчане инсуфицијенције“ – наводи.
А када је време за одлазак код специјалисте?
„У случају нових или погоршања већ познатих симптома, потребно је додатно разјашњење и одлазак код доктора, идеално плућног специјалисте, обично уз тест плућне функције и рендгенски снимак, заједно са торакалном СТ, или даље код кардиолога и интернисте“ – каже др Рорр.
Према његовим речима, респираторни проблеми се обично лече у складу са њиховим узроком.
„У случају опструкције, односно сужених дисајних путева, инхалационом терапијом се отварају бронхије, а у зависности од узрока код астме и HOBP се користи и антиинфламаторна терапија. У случајевима тешке опструкције доступне су модерне терапије у облику терапија антителима или циљаних терапија“.
„У случају алергија користе се специфичне терапије и превенције, док се бронхитис лечи медицинским третманима у комбинацији са физичким методама за мобилизацију слузи, као у случају бронхиектазије“ – закључује др Wolfgang Popp.
Преузмите андроид апликацију.
