Сматра се да се на овај начин, уз активности током којих се не занемарују свакодневне обавезе, али се и ужива, могу контролисати симптоми депресије.
Допамински мени је нов концепт чији је циљ стимулација допамина, популарно називаног „хормон задовољства“. Допамин је неуротрансмитер који служи као гласник између неурона (нервних ћелија). Добар баланс допамина од виталног је значаја за физичко и ментално благостање. Наше расположење, памћење, учење, концентрација и квалитетан сан зависе од допамина. Стручњаци наглашавају да допамин није искључиво хемија „задовољства“, већ и неуротрансмитер у тесној вези са мотивацијом, жељом и нагоном.
Шта је допамински мени?
– Допамински мени је ребрендирање онога што су психолози или здравствени радници раније називали бихејвиоралном активацијом – каже породични лекар др Роберт Wилфахрт, стручњак за поремећаје пажње из клинике Маyо.
Психолози објашњавају да је бихејвиорална активација активност заснована на принципима когнитивно-бихејвиоралне терапије, када особа прави специфичан план за једноставне активности – одлазак у шетњу, разговор са пријатељима, прање судова, плетење, читање књиге.
Верује се да развијањем здраве дневне рутине особа подиже расположење и постаје смиренија. Сматра се да се на овај начин, уз активности током којих се не занемарују свакодневне обавезе, али се и ужива, могу контролисати симптоми депресије.
Шта је све на допаминском менију?
Циљ је стимулација допамина. Здрав допамински мени може да укључује следеће активности:
Кратка, бржа шетња
Уживање у омиљеној песми, певање, играње
Припрема чаја
Мажење пса или мачке
Разговор са блиским пријатељем или чланом породице
Када су допамински менији најкориснији?
Уколико смо стално заузети пословима који су нам додељени, могуће је после извесног времена да пажња и интересовање почну да слабе. Постаје нам све теже да извршимо задатке, због чега се јавља осећај анксиозности.
Др Роберт Вилфарт каже да је овај концепт првенствено усмерен на особе са поремећајем пажње, али додаје да би свако могао, у извесној мери, да има користи од допаминског менија.
– Било би добро да знамо како да најбоље контролишемо своју енергију, да је непотребно не трошимо – наводи др Wилфахрт.
Активност које јачају ентузијазам
Активности са допаминског менија су пријатне, али је важно да се након њих вратимо и тежим задацима. Оне су ту да нам подигну ниво ентузијазма и олакшају повратак обавезама. Можемо, на пример, подесити тајмер за допаминске активности и након тога се фокусирати на свакодневне задатке.
Допамин као хормон инхибира лучење пролактина из хипофизе, а свака осцилација његовог нивоа може довести до озбиљних болести, као што су шизофренија или Паркинсонова болест, упозоравају стручњаци.
8 скривених знакова да неко пати – иако делује да је сасвим у реду
Преузмите андроид апликацију.
