Prva postavka Radija Novi Sad odmah je postavila čvrste temelje za njegovo višedecenijsko postojanje. Među brojnim umetnicima koji su baš u zidinama jedne od starijih novosadskih građevina započeli svoju karijeru našao se i poznati jugoslovenski tamburaš Janika Balaž.
“Zaustavite Dunav, i skazaljke stare, tu je pesma moja, i pesma moje drage…“
Svima nam je poznata, možda čak i ne znamo odakle, pesma “Osam tamburaša s’ Petrovaradina“, a upravo je to numera koja je inspirisana likom i delom ovog vrsnog umetnika, dok ga je njen autor slikar Ratko Šoć u društvu Mike Antića slušao na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Janikin bend brojao je osam članova, a za ovu čuvenu osmorku čulo se širom cele Evrope.
Za njega vezujemo i mnoge boemske noći koje su četrdesetak godina bile pokazatelj prestiža u novosadskim kafanama, ali je prva i najveća asocijacija upravo Petrovaradinska tvrđava u čijim se zidinama najčešće mogao čuti zvuk Janikine tamburice.
Emocija koja je prožimala njegovo stvaralaštvo bila je toliko jaka da je umela da podeli Novi Sad na dva dela, boemski i onaj obični. Upravo tu emociju je unosio je u tamburicu svirajući po sluhu, bez nota, još dok nije umeo da izgovori ni prve reči.
Kao umetnik često se prisećao svojih prvih zarađenih novaca, koje je sa sedam godina dobio pevajući “Kad se cigan zaželi medenih kolača“ u vozu od Bačkog gradišta do Bečeja u kome je živeo.
Iako je svoje muzičko školovanje podredio violini, poslušao je savete starijih i mudrijih od sebe, te se ostavio violine jer violinista ima na sve strane, a posvetio tamburici što ga je i približilo “tronu slavnih“.
Proputovao je čitav svet, svirao pred kraljicom Elizabetom II, a samo je u pariskoj Olimpiji svirao 36 puta. Ipak, do smrti je ostao veran našem gradu.
Iako je imao više prilika i poziva da ostvari mnogima nedosanjan “američki san“, ili se proslavi u Sovjetskom savezu, nikada nije hteo da napusti Novi Sad, gde je i umro 1988. godine.
U sećanje na ovog velikana tamburice osnovano je udruženje građana “Tamburica Janike Balaža“ koje ulazi u drugu deceniju svoga postojanja i čini da ga nikada ne zaboravimo, a kako on ne bi zaboravio nas, njegov spomenik postavljen je na Trgu neznanog junaka gde i danas posmatra svoje omiljeno mesto, Petrovaradinsku tvrđavu.
Najlepši radovi Mite Avramovića – od karikatura do slike Svetog Save iz drugačijeg ugla (FOTO)
