Сад већ више од једног века прославља се Међународни дан жена који колоквијално зовемо „Осми март“, прославља се широм планете, а има посебно значење за жене.
Све је почело једним раднички покретом и побуном жена запослених у текстилној индустрији које су тим поводом приредиле јавни протест у којем указују на своја нарушена права.
Иако би се рекло да је у задњих неколико деценија тај празник отупео своју друштвену, идеолошку и критичку оштрицу, савремени начин живота намеће нешто другачије потрошачке навике и трендове.
На тај посебан дан, рекло би се како цвећари трљају руке јер се женама у многим државама поклањају честитке, цвеће, букети или неки други скупљи поклони, али сложићемо се да је лепо пружити знак пажње.
У Србији су опште познате слике деце које поред каранфила или руже носе и осмехе на својим лицима како би драгим учитељицама и наставницима поклонили мали знак пажње.
Свакако, према речима анкетираних жена, данас много њих не придаје велики значај том дану као пре, стога не робују важности нити разликују вредност поклона.
Занимљивост који можда нисте знали јесте да Међународни дан жена има и своје боје које описују правду и достојанство (љубичаста) симболизују наду (зелена) и представљају чистоту (бела).
А како је прича о родној равноправности све популарнија, све чешће се дешава и контра питање мушкараца: „А где је наш празник“?
Он и те како постоји, прославља се 19. новембра и слави позитивне вредности којима мушкарци доприносе овоме свету њиховим породицама и заједници.
Преузмите андроид апликацију.
