Očekujem najveći negativan uticaj iz činjenice da smo jako oslonjeni na tržište EU, a situacija u kojoj smo se našli izgleda da nije u celosti sagledana, sa naše strane pre svega, smatra ekonomista i savetnik za razvoj i investicije Mahmut Bušatlija.
On je za Tanjug naveo da Srbija najveću ekonomsku razmenu ima sa Nemačkom i Italijom, zemljama koje su i najpogođeniji svojim sankcijama koje su uveli Rusiji.
Dodao je da je više od 60 posto naše razmene sa inostranstvom vezano za EU.
„U tom okviru imaćemo najveće negativne posledice, od strane razmene sa EU“, smatra Bušatlija.
Istakao je da imamo negativan bilans razmene sa EU, a to znači da svaki put kada nešto od njih kupimo, to samo delimično pokrivamo izvozom.
„Situacija koja je opteretila čitav Zapad, pre svega Evropu, sav uvoz koji imamo sa njima, i prodaju naših roba i nešto malo usluga njima, sada je u senci inflacije koja se kod njih pojavila, najviše zbog odnosa sa Rusijom i teškoćama u snabdevanju energentima“, objasnio je Bušatlija.
Podsetio je da su i pre kovida, još 2019. godine, evropske najrazvijenije zemlje počele da ulaze u recesiju, što je ubrzano situacijom u Ukrajini.
„Sad sve dolazi na naplatu. Pandemija je malo usporila ekonomiju, a sada je pod pritiscima manjka energenata. Ne vidim način da se lako iz toga izvuku“, rekao je on.
Bušatlija kaže da evropske zemlje u ogromnim procentima uvoze gas iz Rusije i navodi primer Nemačke gde je ruski gas više od 50 posto uvezenog gasa.
„Ta količina za zamenu se ne može naći preko noći. Evropa će imati vrlo ozbiljne posledice već ove zime, a ko zna koliko će trebati da se stabilizuje situacija. A mi ćemo biti kolateralna šteta“, smatra Bušatlija.
Preuzmite android aplikaciju.
