Професор са Института за низијско шумарство Саша Орловић оценио је данас да уклањањем стабала у Новом Саду на простору на којем ће се градити нови мост, неће бити нарушен екосистем у том делу града, већ ће шири простор – око 60 хектара око новог моста, бити додатно унапређен у погледу биодиверзитета.
„Предвидели смо да засадимо 20.000 стабала, и црну и белу тополу, храст лужњак, брест, који су атрактивни за птице и инсекте, што значи да ћемо подручје променити и унапредити“, рекао је Орловић и нагласио да су планирани и посебни засади дрвећа и жбуња, уз нове биљне врсте.
Орловић је подсетио за ТВ Пинк да сви параметри говоре да је нови мост потребан и неопходан, и додао да је подручје изградње специфично, поред Дунава, које је међународни миграторни пут, односно коридор којим се животиње крећу и да је циљ да тај пут остане проходан да животиње и даље могу да се крећу.
„Циљ је да се што боље очува еко-систем, у изворном облику, навео је Орловић који је додао да је нови мост неопходан Новом Саду јер је град нарастао.
Подсетио је да су плану три нова моста, односно два која се већ граде, док градња трећег ускоро треба да почне.
На питање на који начин ће се сачувати подручје око моста, Орловић је навео да је Покрајински завод за заштиту природе дао одређене услове, односно прописао је које мере се морају спровести како би се све превазишло, уз најмање поремећаје.
„Завод је дао јасне услове како да се очува природна вегетација, а у самом пројектовању изричито је тражено да постојећа вегетација остане што је могуће више природна. То је, иначе, подручје црне и беле тополе, и потребно је очувати постојећу вегетацију, као и спратовност дрвећа, рекао је Орловић и додао да све што се ради, мора да буде урађено у складу са тим условима.
Група стручњака, са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, Института за низијско шумарство и Завода отишла је корак даље, и како каже, израдила смернице како цело подручје треба унапредити у погледу биодиверзитета.
„Смернице како да повећамо површине под различитим стаништима, како би се повећао и број врста и бројност у оквиру сваке врсте. Предвидели смо да засадимо 20.000 стабала, и црну и белу тополу, храст лужњак, брест, који су атрактивни за птице и инсекте, што значи да ћемо подручје променити и унапредити, прецизирао је он.
Смерницама је, каже, предвиђено и да се побољша станиште за птице, водоземце, инсекте… у оквиру низа мера које ће потпуно изменити простор од око 60 хектара, унапредити станишта и биодиверзитет.
Предвиђено је и да се праве зоне за опрашиваче, за инсекте који врше опрашивање, којих ако нестане – неће бити хране на планети, са посебном структуром биљних врста, као станиште за њих, како би се развијали у већем броју.
Он је навео да су осмишљене и посебне мере за птице, за повећање њиховог станишта, кроз садњу оних врста у којима птице налазе храну.
„Имамо читав низ мера које ће значајно променити амбијент и унапредити простор. Не говоримо само о зони моста већ о ширем подручју, рекао је Орловић и подсетио да су и министар Горан Весић и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић рекли да ће стати иза свих мера.
Преузмите андроид апликацију.
