Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić izjavio je danas da su poslanici u prethodnih godinu dana usvojili 120 zakona i više od 70 dana proveli u plenumu, navodeći da će sledeća sednica biti zakazana jako brzo, krajem avgusta ili početkom septembra.
„Tokom avgusta očekujemo da stignu novi predlozi zakona od Vlade Srbije, tako da ako to bude u redovnoj proceduri 15 dana, da ovo što se stalno nešto žale da nisu mogli da pročitaju sada to analiziraju na pravi način, realno je da krajem avgusta ili početkom septembra imamo prvu narednu sednicu i da se tiče onih pitanja koja uvek idu u poslednjem kvartalu – da li su to pitanja koja se tiču budžeta, ali i drugih oblasti iz kojih očekujemo više zakona“, rekao je Orlić u intervjuu za Tanjug.
On je ocenio da je skupština u prethodnih godinu dana radila upravo ono za šta je dobila mandat od naroda, a to znači da je provodila zajedničku državnu politiku razvoja i jačanja Srbije koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić.
„Ta je politika obezbedila da imamo stalan, kontinuirani snažan rast i plata i penzija. Ona je obezbedila da nastavimo razvoj kapitalne infrastrukture novih autoputeva, novih železnica, ali i novih bolnica, kliničkih centara, istraživačkih institucija… To su velike stvari. Na taj način suštinski menjamo Srbiju, to su istorijske promene“, ocenio je Orlić.
Na pitanje u kakvoj atmosferi su radili poslanici u prethodnom periodu, budući da je bilo i incidenata u Domu Narodne skupštine, Orlić kaže da incidenti uvek dolaze sa jedne strane, a reč je o narodnim poslanicima koji, kako kaže, predstavljaju partije bivše vlasti.
„Oni koji su najuporniji u ometanju sednica, u psovanju drugih narodnih poslanika, u pokušajima da naprave fizičke incidente, to su oni koje je cela Srbija videla kako jurišaju na predsednika Srbije kada je dolazio da govori o Kosovu i Metohiji, i to na njihov poziv, ali i kako su se zaletali u klupe drugih narodnih poslanika pokušavajući da izazovu fizički incident. To jeste, s jedne strane, slika atmosfere koju smo imali, ali to je pre svega slika onih koji te stvari rade. To sigurno ne može da utiče na ozbiljnu i odgovornu većinu niti jeste lice Srbije“, istakao je Orlić.
Kako kaže, postoji mali procenat ljudi koji u eri društvenih mreža vole tu vrstu eksponiranja i koji se „hrane“ time što će da budu zastupljeni, ne dobrom politikom i rezultatima, već agresijom i prostaklukom.
„Skupština je većinski radila svoj posao ozbiljno i odgovorno, a u kakvoj atmosferi, rekao bih u atmosferi sa mnogo više slobode i mnogo više demokratije nego što je bilo u vreme kada su ovi koji pripadaju toj histeričnoj manjini bili dužni da se staraju o organizaciji rada i u skupštini, i u državi. Tada je i parlament kojim su rukovodili bilo mesto u kom se oduzima reč zato što ste samo nešto izgovorili, izbacivale su se kompletne poslaničke grupe, glasalo se iz Bodruma i Soluna, prekidali su televizijske prenose da bi batinaše uvodili da se obračunaju sa opozicijom. Veoma smo srećni i zadovoljni što ništa slično nemamo danas“, naveo je Orlić.
Upitan kako se najnovija pregrupisavanja na opozicionoj političkoj sceni reflektuju u parlamentu, Orlić je podsetio da su svi oni ušli u Narodnu skupštinu na određenom broju izbornih lista, a onda se, kaže, to „multiplikovalo“ pet puta i od prvog dana su, dodaje, počeli da se dele i svađaju ko će gde da sedi.
„Skupšitnske službe ne mogu više da isprate kako im se koja grupa zove, ko se od koga odvojio, s kim se posvađao, s kim hoće ili neće da sedi tako da sve vreme se dešava to, dešava se i sada sa najnovijim podelama. Sad će opet da se raspravljaju među sobom ko će gde da sedi i ko će u koju kancelariju da uđe i ko će da dobije koje mesto u odboru, ali ta vrsta njihovog neprekidnog međusobnog obračuna je njihova sudbina“, ocenio je Orlić.
Orlić je naveo da se na proleće očekuju redovni lokalni i pokrajinski izbori, a „možemo njima da pridodamo još neke ukoliko to ovi iz bivšeg režima žele“.
On je ocenio da opozicija suštinski ne želi izbore, a kada se pogleda kako stvari stoje po pitanje podrške, onda je, kaže, jasno i zašto.
„Oni na te izbore neće zato što znaju da na tim izborima ne mogu da dobiju ništa. Sigurno je to za njih dobro rešenje za budućnost, da se ne izlažu riziku, da ostanu bez cenzusa, čak i onog smanjenog, a videćemo da li treba da ostane takav pošto su i to imali različite ideje“, rekao je Orlić.
Odgovarajući na pitanje da li će skupština imati svoju ulogu u realizaciji važnih projekata u okviru specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027, Orlić je kazao da će i parlament učestvovati u tom projektima koji su, kaže, od ogromnog značaja za budućnost države.
„Može da se kaže i kroz budžet, ali nas će da čeka izvesno i donošenje posebnog zakona koji se odnosi na prostor na kom će biti organizovana izložba Ekspo. Reč je o nečemu što je ne samo istorijska šansa nego i prekretnica kada govorimo o razvoju naše zemlje. Sve je to napravljeno da traje, autoputeve kada uradite, oni su napravljeni da ostanu, moderne pruge, a jednu ćemo takvu raditi u okviru planova za Ekspo kojom će se povezati Aerodrom sa centorm grada i glavnom železničkom stanicom“, podsetio je Orlić.
Orlić je komentarisao i pismo 56 evroposlanika, odnosno kongresmena iz SAD u vezi sa pooštravanjem politike prema Srbiji u kontekstu krize na KiM, rekavši da je očigledno reč o svojevrsnom pritisku.
„Potpisnici su poslanici iz država koji imaju više od 6.000 poslanika, pa vam ukupan broj govori koliki značaj treba pridavati celoj stvari. To što su predsednici nekih odbora, to vam otprilike govori na koji način se treba odnositi i koliki značaj ima. Šta mislite kako bi se postavila i reagovala na primer Španija da odavde Borko Stefanović i Ćuta Jovanović pošalju pismo u kom kritikuju španskog premijera i zalažu se za nezavisnu Kataloniju“, upitao je Orlić.
Kako kaže, „sigurno se ne bi potresli baš previše“, te dodao da se na toj listi nalaze i osvedočeni lobisti nezavisnog tzv. Kosova.
Vojna i odbrambena industrija će izvozom od 3,5 milijarde zaraditi sredstva za Srbiju
Preuzmite android aplikaciju.
