Početna > Svet
Svet

Orban ponovo zabrinuo američkog ambasadora

Fides se uzalud nada da će ishod američkih predsedničkih izbora sledeće godine doneti preokret u bilateralnim odnosima, poručio je Dejvid Presman.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Ambasador Sjedinjenih Država u Budimpešti Dejvid Presman ponovo je kritikovao vladu u Budimpešti. Rekavši da „Orbanova identifikacija Sjedinjenih Država kao protivnika Mađarske izaziva zabrinutost”. Da se i američki republikanci „takođe mršte” na Orbanovo prijateljstvo sa Moskvom.

Kako je istakao, antiamerička retorika mađarskog premijera je „bez presedana” kad je reč o jednoj zemlji saveznici u NATO-u, prenosi liberalni dnevnik „Nepsava”.

Prilikom posete Segedinu, Presman je ovom listu izjavio kako veruje da se američko-mađarski odnosi mogu unaprediti.

Istovremeno, nije ostavio nikakvu sumnju u vezi s tim koja strana treba da promeni svoje ponašanje da bi se to postiglo.

Presman je kritikovao Orbanovu vladu što se nije distancirala od Rusije, uprkos ratu koji se vodi u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, postoji dvostranački dogovor. Potpuni konsenzus u krugovima koji se bave američkom nacionalnom bezbednošću. U vezi s ovim pitanjima i neki članovi opozicione Republikanske partije imaju još oštrije stavove kad je reč o mađarskom rukovodstvu.

Fides se uzalud nada da će ishod američkih predsedničkih izbora sledeće godine doneti preokret u bilateralnim odnosima, primetio je Presman.

Ambasador kaže da ne shvata lično „kampanju klevetanja” protiv njega u „profidesovskoj mađarskoj štampi”. Umesto toga, on takve napise smatra „napadom odozgo nadole”, protiv njegove zemlje.

Tokom svog boravka u Segedinu, Presman je razgovarao s gradonačelnikom Laslom Botkom. U jednom od gradskih kafića susreo se s predstavnikom neimenovane organizacije za prava LGBT populacije.

S druge strane, mađarska vlada, uprkos političkim nesuglasicama s najmoćnijom zemljom u NATO-u i različitosti svog stava kad je reč o ratu u Ukrajini, tvrdi da će ispuniti svoju obavezu prema alijansi. Tako što će godinu dana pre roka povećati potrošnju za odbranu na obaveznih dva odsto BDP-a.

To je u Briselu potvrdio ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Posle sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO-a, odbacujući „lažne optužbe i sumnje”. U vezi s „posvećenošću, pouzdanošću i lojalnošću” Mađarske alijanse.

U vezi s pripremama za predstojeći letnji samit NATO-a, Sijarto je istakao da se tamo moraju rešavati izazovi s kojima se Evropa suočava sa juga, povezani s migracionim pritiskom. Ukazao na povećanu mogućnost ubacivanja terorista na Stari kontinent, što je omogućila masovna migracija.

Osvrćući se na rat u Ukrajini, on je rekao da je rat pokazao kako se snabdevanje hranom lako može poremetiti širom sveta. To bi dovelo do širenja nasilja i ekstremističkih ideologija.

„Zajedno sa Turskom i nekoliko drugih država, uglavnom iz južne Evrope, složili smo se da NATO na sledećem samitu treba da se pozabavi rastućim terorističkim pretnjama. Kao i bezbednosnim izazovima koji potiču s juga”, rekao je Sijarto.

Ujedno je poručio da NATO nije strana u ratu u Ukrajini i da ovaj princip treba i dalje da se poštuje.

„Treba učiniti sve da se spreči svaka moguća direktna konfrontacija NATO-a i Rusije”, dodao je. Preneo je zabrinutost mađarske vlade što se NATO sve više pretvara u „antikineski blok”. Poručio da je obostrano korisna saradnja bolja od rivalstva.

Blinken odbacuje mogućnost pregovora o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine

 

Preuzmite android aplikaciju.