U njenoj stranci poručuju da Francuze neće prevariti pokušaji evropskih institucija da naškode potencijalnoj budućoj predsednici.
Često je korisnije držati predmet u fioci nego ga rešavati, što pokazuje i slučaj Marin le Pen, čiju fasciklu u Briselu izvuku svaki put kad ona postane izborna pretnja. Svega sedam dana pred odlučujući drugi krug francuskih predsedničkih izbora (24. april), u kojem će ona ukrstiti koplja s Emanuelom Makronom, odjeknula je vest da je služba Evropske unije za suzbijanje prevara (OLAF) optužila Le Penovu za proneveru javnog novca.
Reč je, inače, o istrazi koju je OLAF pokrenuo još 2016. godine, tačno godinu dana pre prethodnih predsedničkih izbora u Francuskoj, kada je liderka ekstremne desnice dostigla nezapamćenu popularnost. Tada su naslovnice tamošnjih medija, kao i danas, preplavile vesti o tome da je Marin le Pen proneverila više od 617.000 evra. Od ove sume je navodno lično potrošila oko 137.000, dok je bila poslanik Evropskog parlamenta.
Ipak, ova desničarka je na tim izborima, prvi put od kada postoji stranka Nacionalni front, uključujući i prethodni angažman njenog oca, ušla u drugi krug. Makron je, kao centristički kandidat i mlad političar, ipak pobedio i ušao u Jelisejsku palatu iz koje očigledno nema nameru da izađe, računajući da će za koji dan biti reizabran na još pet godina.
U OLAF-u kažu da im se zbog ovih uočenih nepravilnosti obratio Evropski parlament s namerom da traži da se taj novac vrati. U međuvremenu je i parisko tužilaštvo potvrdilo da je u martu dobilo izveštaj u kojem se za proneveru optužuju Le Penova i još troje saradnika, među kojima je i njen otac Žan-Mari le Pen. Oni su, navodno, pomenuti iznos koristili u političko-nacionalne svrhe, za lične troškove i za finansiranje pojedinih komercijalnih kompanija bliskih stranci, kao i parlamentarnoj grupi ekstremne desnice Evropa, nacija i sloboda.
Preuzmite android aplikaciju.
