Turistička organizacija Budve, u saradnji sa opštinskim vlastima i turističkom privredom grada, predstavila je danas na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu projekat „Budva–Boka 2028 – Evropska prijestonica kulture“.
Tim povodom predsednik Saveta za kulturu Opštine Budva, Predrag Zenović, rekao je za Tanjug da su titule Evropskih prestonica kulture u prošlosti dobijali gradovi poput Atine, Pariza, Rima, ali da je danas dobijaju gradovi koji imaju mogućnost velike transformacije, a upravo je takva, prema njegovim rečima Budva.
„Budva je grad koji je po pisanim izvorima star najmanje dva i po milenijuma. Grad koji ima nasleđe različitih civilizacija i kultura i koji je u svom dugom trajanju zapravo beleži neverovatnu istoriju i istoriju velikih civilizacija i kultura“, naveo je Zenović i dodao da sve što važi za Budvu važi i za Boku.
Dodao je da je to prostor koji, ne samo da ima jedan specifičan kulturološki pečat, već se radi i o jednom prirodnom pejzažu koji celom tom kulturnom imidžu ovoga prostora daje jednu specifičnost.
„Mislim da je sve to i činjenica da Budva u jednoj novoj eri, u eri visokog, razvijenog turizama zapravo otkrije neke nove mogućnosti, a kada je u pitanju globalna kultura, i uopšte međunarodno povezivanje“, naglasio je Zenović.
Ističe da tradicija i istorija s jedne strane, ali i nove mogućnosti i vrednosti koje nudi moderni turizam čin dva osnovna razloga zbog kojih Budva treba da postane Evropska prestonica kulture.
„Budva-Boka 2028″ je naša aplikacija za Evropsku prestonicu kulture i ona podrazumeva zapravo i koncept i pristup, ne samo definisanju kulture i kulturne produkcije, kulturnih insdustrija, nego uopšte razvoja ovog celog područja. Posebno Budve“, rekao je Zenović.
Naglasio je da se Budva u prethodnom periodu našla pred izazovima urbanističkog razvoja, ali da danas, kako je rekao, „zahvaljujući svojoj velikoj tradiciji i lepoti koju ima njeno zaleđe“, Budva može da se predstavi u nekom novom svetlu.
„Te je zapravo suština ove naše aplikacije. Kako da se Budva vrati nekom svom vrhu, nekom svom specifičnom kulturno-istorijskom pečatu“, zaključio je Zenović.
Direktor Fondacije „Novi Sad Evropska prestonica kulture“, Nemanja Milenković, rekao je za Tanjug da je Budva zaista sjajan kandidat i da je time što je ušla u finale pokazala svoje mogućnosti i kapacitet.
„Ne postaje grad koji već jeste Evropska prestonica kulture, već onaj koji to želi da bude. Zato je važna i strategija i plan sa kojim se u Briselu predstavaljate i sa kojim se nadate da ćete pobediti“, ocenio je Milenković.
Dodaje da je za Srbiju bilo veoma značajno kada je Grad Novi Sad, ispred zemlje kandidata EU, osvojio tu prestižnu titulu koja postoji više od 30 godina.
„I jedno je kada o toj stvari samo pričate, a drugo kada se ta stvar dogodi. I moram reći da je postojao neki strah i predrasude koje su postojale ispred Evropske komisije i panelista koji su odlučivali o toj tituli. Na neki način, Grad Novi Sad je učinio da se ta želja raširi kroz sve druge zemlje koje nisu članice EU, ali koje bi zapravo sa svojim gradovima želeli da postanu Evropske prestonice kulture“, naveo je Milenković.
Srpska manekenka Danijela Dimitrovska, koja je proglašena za zaštitno lice Budve za 2023. godinu, rekla je za Tanjug da joj je drago što je do te saradnje došlo i da će pokušati da u budućem periodu predstavi Budvu i Budvansku rivijeru na njoj svojstven način.
„Pokušaćemo da ljudima pokažemo neku drugu stranu Budve i celog tog dela Budvanske rivijere i da ih zaintrigiramo, da možda iskuse neke nove doživljaje tamo. Moja želja je da prikažem to na jedan malo drugačiji način. Da Budvu ne posećuju samo tokom leta, već da ih upoznamo sa nekim drugim znamenitostima, festivalima i da mogu cele godine tamo da idu na odmor“, rekla je Dimitrovska.
Na Sajmu turizma u Beogradu održano preko 300 B2B sastanka u prva dva dana
Preuzmite android aplikaciju.
