У суботу, 25. априла у 10 часова на сцени Пера Добриновић Српског народног позоришта одржаће се опера за децу “Ускршња прича”.
С обзиром да Ускрс представља најсрећнији празник у хришћанству, победу живота над смрћу, светла над тамом, удружење уметника „ Високо Ц“ има велику жељу да најмлађима прикаже „Ускршњу причу“ на посебан начин. У питању је још једно ауторско дело Марије и Бранислава Цвијића. Дело, чије извођење би имало неколико циљева:
1. Едукација најмлађих о овом великом празнику ( све важне информације, обичаји у народу и слично би били поменути у делу)
2. Утицали би на изградњу музичког укуса (низ певљивих музичких нумера које би изводили деца и одрасли извођачи на сцени )
3. Забава ( режија и кореографија би била урађена на забаван начин како би најмлађи прихватили ово дело на најбољи могући начин.
„ Ускршња прича“ је осмишљена да садржи један чин са шест слика и десет музичких нумера. Ове музичке нумере биле би „раздвојене“ говорним текстом који би употпунио радњу Опере.
Главни ликови ове опере су :
- Зец – Мића
- Лија- Мица
- Коке- Јока, Сока и Прока
- Пилићи- деца
Кратак синопсис представе:
Најчешће смо до сада у либрету сретали „ добре“ и „ лоше“ ликове, који су доносили борбу добра и зла. Овог пута, имамо мало другачије протагонисте.
Зец Мића, „збуњен“, „смотан“ и бескрајно симпатичан, појављује се у сеоском дворишту случајно и посматра усплахиреност кока и пилића који се ужурбано припремају за Ускрс. Ове припреме су приказане кроз три веома лепе и веселе нумере. Наравно, Мића не зна ни шта је то Ускрс, ни зашто се слави… На сва ова питања, он у току представе добије одговор, наравно и публика, што је био и циљ. Следи расплет, појављује се негативац- лија (Мица), која украде јаја. Одговор је, наравно- борба! Заробити лисицу и вратити јаја. Ова сцена укључује и одрасле и децу и представља најузбудљивији моменат Опере.
Заробљена лисица, у предивној арији, објашњава да она није увек била „лоша“, већ је постала таква јер никад је нико није волео. На тај начин, приказали би и лију као „доброг“ лика са жељом да и да њу прихвати публика и да је хришћански опростити уколико се неко покаје.
Мића се први сажали на њу, затим и остали, што доводи до заједничке игре и песме на крају представе. Завршна нумера представљена је општим слављем и весељем, игром и песмом.
Представа “Женски оркестар” на сцени Радничког дома у петак, 24. априла
Преузмите андроид апликацију.
