Ako ne svakodnevno, barem je danas, povodom otvaranja Sajma knjiga u Novom Sadu, idealna prilika za prozboriti o značaju knjige.
Nedavno nam se javio, donekle, opravdan strah: “Novo doba i tehnologija koja dolazi sa njime u potpunosti će pregaziti tradicionalnu knjigu i oživeti njenu novu, online, formu.“
Iako je budućnost tradicionalne forme knjige prilično neizvesna, mnogi Novosađani će vam reći da knjiga nije jedan od onih medija koji će uskoro izumreti, barem kada je naš Grad u pitanju.
Ako nam klasično prelistavanje postane besmisleno, mi ćemo skrolovati, ali od čitanja odustati nećemo.
Međutim, da li je to isto? Da li išta može da zameni onaj osećaj kada pod prstima osetite list kvalitetne hartije koju je pre vas već nekoliko ljudi listalo i, istu literaturu, verovatno, doživelo na potpuno drugačiji način?
Novosađani se nikada neće odupirati tehnologiji i kao sunđeri će upijati i usvajati sve pogodnosti koje ona donosi, ali moramo napomenuti da smo mi, ipak, ona stara garda koja će se u ratu između elektronske i klasične knjige odlučiti za nenadoknadiv doživljaj kakav može da pruži samo povez među rukama.
U poslednje vreme diže se fama oko ugroženosti čitalačke kulture i toga kako se ovaj medij nalazi na klimavim nogama, te opasnom području.
U potpunoj tišini dana, ili uz neku laganu džez muziku koja nam samo dodatno produbljuje čula, na staroj hartiji ili jeftino štampana na tankom listu, preko telefona, ili e-book reader-a, ona i dalje uspe da nas odvede u neku novu, sasvim drugačiju dimenziju i neku realnost u kojoj možemo da budemo ono što želimo.
Odjednom svi brinu o tome preko čega se čita, ali se čini da postoji mnogo veći problem na koji se ne obraća toliko pažnje, a to je sadržaj, a ne forma.
Pozitivna stvar u celoj priči jeste to da naši sugrađani, ipak, čitaju. Bilo da se odlučite za e-book varijantu ili klasičnu knjigu, Dostojevski je Dostojevski, zar ne?
Ipak, iako ne osuđujemo poklonike online literature, najviše volimo da se sa knjigom družimo onako kako su nas učili naši preci, na starinski način uz omiljenu šoljicu kafe, ili čašu nekog kvalitetnog vina.
Važimo za jedan od retkih Gradova u kome su elektronske knjige samo olakšica kada nam je potrebno da nađemo nešto od stručne literature. Jedino nam se u takvim momentima biblioteka učini kao veoma dosadno i nepregledno mesto, dok je u svim ostalim slučajevima nepresušan izvor inspiracije.
I zaista, knjiga nam je čvrst oslonac u svim pokušajima opravdavanja one naše tipične novosadske nadmenosti.
Lepa vest za Novosađane jeste ta da je danas konačno otvoren još jedan Međunarodni sajam knjiga.
Dugo smo se zbog pandemijske situacije snebivali i nalazili opravdanja za to što ne čitamo.
Govorili smo, eto, čekamo Sajam da knjige budu jeftinije jer su u knjižarama često skuplje i za nekoliko stotina dinara.
Sada, konačno možemo da odemo, pazarimo knjige za sitne novce i ponašamo se novosadski, tj. čitamo knjigu u gradskom prevozu, ležimo na ćebetu u Dunavskom parku uz omiljeni klasik, ili jednostavno uživamo u omiljenom romanu sami u udobnosti svoga doma…
Međutim, koliko je, zapravo, Novosadski čitati kada nas niko ne vidi?
Preuzmite android aplikaciju.
