Знате нас Новосађане, лагани смо, нигде не журимо и не крећемо ни минут раније него што бисмо требали. Због наше лежерности, често нам се може догодити да на места на којима треба да се појавимо, или мало закаснимо, или стигнемо “на кнап“.
Због тога користимо пречице!
Уколико у ваш претраживач укуцате реч “пречица“ нећете се пуно усрећити. Ту ћете махом пронаћи сајтове о чувеној биљци која штити јетру и користи се као мелем или ће вам евентуално пажњу украсти понека веб адреса на којој се објашњава како подесити пречице на телефону или компјутеру.
Међутим, иако је интернет сматра и не толико важном да би се нашла у првих неколико страница google-а, Новосађанима је “просторна“ пречица итекако релевантна у свакодневном животу.
Пречице нам омогућавају да будемо ефикаснији, бржи и да руту којом се крећемо скратимо на сваки могући начин.
Због тога је потходник који спаја једну и другу страну Булевара Михајла Пупина, слободно можемо закључити, омиљена пречица наших суграђана.
Да нема њега, уколико бисмо пожелели да пређемо са једне стране пута на другу, морали бисмо ићи скроз наоколо како бисмо пут прешли или код НОРК-а, или на углу са Моденином улицом, а то морате признати, није баш најсјајније решење.
Замислите ситуацију у којој касните на филм који већ дуго очекујете и желите да погледате. Налазите се са друге стране Булевара Михајла Пупина и од саобраћаја који се на овом булевару одвија веома живо, нисте у стању да пређете пут.
Уколико кренете ка једном или другом пешачком прелазу, сигурни сте да ћете закаснити и пропустити оних неколико најважнијих минута филма које редитељи стрпају на сам почетак како би задржали све који почну да га гледају.
Како вам се то не би догодило, ви ћете, наравно, ризиковати свој живот и претрчати улицу на том веома небезбедном месту!
Постојање потходника на овом месту разрешило је читаву ову ситуацију за тили час.
Са једне стране уђеш и док погледаш неколико излога са квалитетним италијанским оделима, већ си напољу.
Потходник је саграђен половином осамдесетих година са првобитном намером да у ратним условима буде јавно склониште.
Због тога су му се Новосађани посебно радовали 1999. године услед НАТО бомбардовања.
Како данас већином ратујемо преко тастатура, његова намена је много племенитија.
За потходник, или како још кажемо и подземни пролаз, везују нас различите асоцијације.
Некада је то био Блеки, улични свирач познатији као добри дух овога града, а данас су то бакице које, на степеницама за улазак и излазак из подземне грађевине, продају разне феле цвећа.
Има ту свачега, од оног пољског са симболичном ценом, до озбиљнијих букета за које морате да одвојите преко 600, 700 динара и да их упитате: “Од када ми то живимо у Београду и негујемо престоничке цене?“
Кретање под земљом никада није измамило превелике симпатије код Новосађана, можда се управо због тога у потходнику живот данас одвија знатно спорије него пре неколико година.
Покретне степенице и даље раде, чисто је и довољно топло да вас заклони од леденог ветра зими док чекате аутобус, међутим, тржни центри су нам убили навику да хаљину или одело за посебну прилику потражимо управо ту.
Ипак, у њему се још увек стојички држе неколико продавница са квалитетном италијанском гардеробом, мушким оделима и чарапара, а место на коме се ствара највећа гужва свакако је копирница и радња за израду фотографија “Canon 2“.
Уколико сте Београдом пролазили подземним етапама, сигурно сте приметили честе гомиле смећа или чак, импровизоване дневне собе оних несретних људи који су остали без својих домова и сада живе на улици.
Ми, хвала Богу, док не одемо тамо или не погледамо филмове који приказују слику запада, ни у малом мозгу немамо како би потходник заиста могао да изгледа.
Овај наш је, иако пред пензију, некако чист, топао и пун комшијске атмосфере.
Често, када пролазимо кроз њега, толико журимо да немамо времена да сачекамо покретне степенице које ће нас извести из њега већ се успињемо обичним како бисмо на површину стигли што брже.
Међутим, колико код јурцали и не обраћали пажњу на ситнице, докле год нам служи да нас заклони од кише и ветра, те преведе са једне стране улице на другу без бојазни да ће нас неки ауто “покосити“, потходник ће још дуго бити омиљена пречица Новосађана.
Преузмите андроид апликацију.
